Просветни гласник

Пред први конгрес словенских географа и етнографа у Прагу

149

земаља ван полуострва. Г. Недељко Кошанин, професор Ботанике на Университету у Београду, говориће о фитогеографским приликама Јужне Србије. Г. Павле Вујевић, професор Метеорологије и Климатологије на Университету у Београду, приказаће главне климатске особине јужнословенских земаља, а писац ових редова опртаће, дуж извесних профила, антропогеографске прилике истих земаља. Наши научни радници даће прилоге за сваку од прве четири секције које предвиђа организациони одбор. Али ће друга и четврта секција, геоморфолошка и антропогеографска, бити појачане и другим предавањима. У другој секцији Д-р Петар Јовановић, доцент Географије на Университету у Скопљу, говориће о фосилном маринском рељефу по ободу панонског басена, а у четвртој Д-р Боривоје Дробњаковић, кустос Етнографског Музеја у Београду, изнеће методе и главне резултате у испитивању миграција. За четврту секцију у изгпеду је и предавање Г. Војислава С. Радовановића, асистента Географског Института на Университету у Београду, о насељима и миграцијама у Тиквешу и Рајцу, у Јужној Србији. На овој области, као на једном примеру, показаће се детаљније начин антропогеографског рада београдске школе. У петој секцији предаваће Г. Светозар Томић, директор гимназије у Београду, о новијим етнографским делима о Црној Гори, а у седмој Г. Емило Цветић, професор гимназије у Београду, о развитку и данашњем стању географске наставе у нашим средњим школама. Они којима је познат развитак Географије за последње три-четири деценије, развитак који се зачео у Београду под подстреком Г. Цвијића, видеће да у поменутим предавањима нису исцрпена сва питања на којима се тако дуго и систематски радило. Даља ће се излагања свакако наставити на идућим конгресима. Али ће се и из ових саопштења увидети многобројни и важни резултати који су постигнути у раду на проучавању јужнословенских земаља и Јужних Словена. Учесници конгреса упознаће се овим и са главним особинама јужнословенских земаља и Јужних Словена, а уједно и са главним научним питањима на којима ради географска и етнографска школа у Београду. Слична саопштења о појединим словенским земљама и народима чуће се од чешких, пољских и других стручњака. Тако ће се овим узајамним обавештавањем учесници конгреса ближе упознати са свима основним питањима словенске Географије и Етнографије. Али ће ово обавештавање донети даљих резултата, који, у појединим случајевима, могу бити нарочито значајни. Овим обавештавањем многи научни радници биће наведени да на питања којима се баве гледају и с нових гледишта, и њихове методе рада постаће оштрије и разноврсније. Географска наука се већ деценијама снажно развија, и баш због тога се у њој отварају све нови видици и јављају све нова питања, изазивајући једно друго.