Просветни гласник
148
Просветни Гласник
Увођењем лаичке школе, место досадашње конфесионалне, у Југославији, у многоме би нестале оне разлике које постоје код једног истог народа а разних вероисповести, као и оне које нас деле од наших националних мањина, и тиме би се извршило једно благотворно нивелисање, које би држави донело знатно ојачање. ДИМИТРИЈЕ КИРИЛОВИЋ
ГТРЕД ПРВИ КОНГРЕС СЛОВЕНСКИХ ГЕОГРАФА И ЕТНОГРАФА У ПРАГУ
Први конгрес словенских географа и етнографа одржаће се почетком јуна ове године у Прагу. Тиме ће се остварити једна замисао још из 1914 године, замисао чије је остварење Светски Рат био одгодио, али уједно и донео собом да се она сада остварује далеко успешније. Још 1914 године, приликом конгреса чешких природњака и лекара у Прагу, говорио је Г. Јован Цвијић, у једном ужем кругу својих сарадника и пријатеља, о потреби конгреса свих словенских географа и етнографа. После Светског Рата, када су и они словенски народи који су били под туђом влашћу, добили државну слободу, настале су знатно повољније прилике за Словене да узму учешћа у међународној утакмици на унапређењу науке. У разговору са чешким научним радницима покренуо је сада Г. Цвијић понова питање о поменутом конгресу. Са чешке стране ова је замисао топло прихваћена, и најглавнији научни институти и најглавнији научни радници у Прагу и у Чехословачкој предузели су на себе посао око припремања конгреса. То нам јамчи да ће конгрес бити изврсно организован. На њему ће учествовати географи и етнографи свих словенских народа, а од Руса само они који су у емиграцији. Према претходном извештају који је разаслао одбор за припрему конгреса, главни задатак овог првог конгреса биће да се изложе најважнији резултати који су постигнути у раду на проучавању словенских земаља и народа, да се покаже учешће словенске Географије и Етнографије у општем развитку ових наука, и да се утврди систематски програм будућег рада. Према овом захтеву организационог одбора имаће стручњаци у појединим земљама да припреме своја предавања. Географи и етнографи у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца јако се интересују за овај конгрес, и већ разрађују теме о којима ће држати предавања. Тако ће Г. Цвијић дати преглед о тектонским и геоморфолошким особинама Балканског Полуострва и јужнословенских