Просветни гласник

Тежње савремене историографије

173

толико у колико су оне утицале на исход централних интернационалних конфликата, а исто тако приказује он и величину појединих снага само с погледом на ту важност. На општу историјску важност грађе не узима он начелно никиква обзира, како сам истиче у уводу (с. XVII). Због тих својстава Фуетерова књига и не претендује да буде општа историја тога периода. С тим отпадају и све замерке о непотпуности које би се, с правом, могле да чине оваквој општој историји. Да се одлучи за талијански проблем као централни, одвело је Фуетера схватање да у сваком периоду треба обрађивати као главни проблем онај који је као такав узиман у то време, и да се треба чувати анахронистичних, променљивих оцена вредности из доинијег времена или са данашњег становишта, и избегавати оцењивања ех еуепШ. Тачно је да свако време, као и свако подручје, има и своје мерило за вредност, али би нас далеко од циља одвело кад бисмо ми — у општој историји — догађајима обраћали пажњу, — не кажемо одређивали вредност, — само по том историјском мерилу. За историју источне Европе у периоду који обрађује Фуетер, вредност талијанског проблема посве ишчезава према проблему сабирања и централисања руске земље, који проблем са оновременог западно-европског становишта није био ни од какве важности и није ни дотакнут код Фуетера. Да узме као централни проблем историје европских држава у односном периоду само талијански проблем, морало је навести Фуетера баш становиште да је за данашње стање европске цивилизације најважнија историја држава које је он обрадио, и проблем који је стајао у центру њихова интереса. Дакле увек релација на садашњост. Та релација треба да буде потпуна, иначе би у општој историји, писаној на таквој основи, остајало много необјашњених појава у садашњости. И из тога разлога, Фуетерова књига није општа историја тога периода. Кад се тако сведе Фуетерова књига на свој прави предмет, она има несумњиве велике вредности по свом излагању и тумачењу догађаја. Ја ћу овде, укратко, изложити диспозицију дела. Књига се дели у два дела. Први, описни део, има наслов: Европски систем држава, његова организација и његови делови између 1492 и 1559 г. Други је приповедачки део и носи наслов : Промене у европском систему држава од 1492—1559. Први део обухвата око три четвртине књиге. У њему се у првом одсеку обрађују огтште политичке, војне, привредне и духовне прилике, институције и тенденције интернационалне политике у Европи. Детаљније речено, Фуетер ту излаже: централни проблем интернационалне политике и његове узроке, политичка средства борбе, особито дипломатску организацију, војна средства и војну технику и организацију, привредне узроке сукобу, утицај унутрашњих политичких прилика и утицај духовних тенденција.