Просветни гласник

Положај Словена у Новој Европи

181

може лакше применити него ли у његово доба. Може се приметити да делимични панславизам већ постоји у Малој Антанти, а и у споразуму између Чехо-Словачке и Пољске. Али Мала Антанта обухвата и Румуне, док су се међу Пољском и Чехо-Словачком појавили оштри сукоби; шта више, постоје свађе код Срба и Бугара, и у појединим словенским државама. Али се може усвојити да су се већ кроз рат словенски народи добрим делом приближили једни другима и да им послератна ситуација налаже узајамно помагање и споразумевање. Пангерманизам и Огап/Ј пасћ ОзГеп (германско „продирање на исток") сасвим природно су загрозили словенским народима; од сада је главно питање у томе како ће се пангерманизам развијати и како ће бити становиште немачког народа према његовим словенским суседима. Пангермани не заборављају лако; појединци и читави народи управљају се по навици, а заборавити оно што се научило, тешко је; чак и после рата пангермани проповедају јеванђеље Светога Бизмарка! Чак и најумереније политичке партије и тежње управљају немачки народ истоку и југо-истоку. На пример, они понављају лозинку да Немачка мора да буде авангарда (Уогтасћђ Великог Истока; или чујемо да ће Немци бити колонизатори, шампиони и предводница ( \Уог(Љћгег и. 5сћтегИга§ег ) предела између Севернога Мора и Тихог Океана. Још смо чули да ће рат имати један важан, можда свој најважнији резултат, по томе што ће учинити могућном једну мирољубиву кооперацију између Немаца и Словена. Говори се да немачки Вгап§ пасћ 0&1еп не може да престане одједном, већ да ће се претворити у једну мирољубиву кооперацију, највише у пријатељско такмичење. Није ми дужност да карактеришем немачко гледиште у погледу везе између Немачке и Словена; потребно је само обратити пажњу на то да немачке публицисте и политички мислиоци врло брижљиво проучавају словенске народе и да је велика пажња обраћена студирању словенства. Као доказ томе забележио сам да је осамнаест университета у Немачкој објавило, за наступајућу летњу сесију, курсеве за све гране словенске литературе, историје, етнографије, филологије итд. Нарочита је пажња поклоњена проучавању Русије. У западним земљама, у Француској, Британији и Италији, истина се сада обраћа већа пажња словенским проблемима него ли пре, али још бескрајно мања него ли у Немачкој. После руског, немачки је народ највећи у Европи. Немачка данас има61, Аустрија 6, Швајцарска 2 1 Д милиона становника немачке народности, а немачке мањине у суссдним државама (Чехо-Словачкој, Пољској, Угарској, Југославији, Румунији) износе нешто више од 6 милиона. На тај начин, има приближно око 76 милиона Немаца у целој Европи, на високом ступњу културе и способности. Једно је само природно, да би требало да мањи словенски народи, од којих су поједини, ма да високо обдарени, до у најскорије доба били фатално заустављани