Просветни гласник

190

Просветни Гласник

Географију као део претходних знања, у најелементарнијим потезима. И ако би било сасвим умесно Математичку Географију у средњој школи свести на извесну суму претходних знања за Физичку Географију, а у толико више пажње и времена поклонила Антропогеографији, ипак мислим да је није требало свести на овако мало елементарних знања. Математичка Географија треба, истина, да пружи ученицима основна знања о облику, дименсијама и кретању земље, али она исто тако треба да им покаже и развој људских знања и погледа о овим особинама земље, и њихову тесну зависност од развоја опште људске мисли. У новом издању овог уџбеника треба, свакако, допунити основе Математичке Географије у том смислу да ученици не само упознају особине земље као небеског тела, него и да схвате онај поступни ток развитка људске мисли и знања о земљи. Остали одељци овог уџбеника обрађени су прсма најновијој литератури и представљају прегледно изложене основе Физичке Географије и Биогеографије према најмодернијим схватањима. * * * Без обзира на ово неколико незначајних напомена, уџбеници Г. Д-р Б. Милојевића представљају важну принову у нашој средњошколској географској литератури. Обрађени по најновијим научним изворима и увек сходно модерним недагошким начелима, написани живим и лаким стилом, они ће наставницима Географије, поред уцбепика Г. Т. Радивојевипа, бити велика помоћ и добар путоказ, а ученици ће по њима моћи радити без икаквих тешкоћа које чине да предмет постане досадан и неразумљив. Мислим, најзад, да ће они сами себи бити врло добра препорука. с. М. МИЛОЈЕВИЋ

БОЕШКЕ Реформе на Берлинском Университешу. — Док су педагошки принципи у осамнаестом веку тежили формирању способности, у деветнаестом веку предавању знања, дотле принципи модерне педагогије двадесетога века теже хармоничном развијању у оба правца. Начела саморадње, хармоничног израђивања себе, чулног схватања и спремања појединца за социалан живот') руководе наставу и васпитање у новој немачкој школи од најнижег до највишег ступња. Као први стуб модерног начина учења постала је настава рада (ЛУегкип^егпсШ). 1 На с-прот ранијем механичком памћењу и неконкре-

1 Детаљније о томе у чланцима: Дангшњи васиишни идеал у Немачкој и Школа рада у Шарлотенбургу, у Гласнику Професорског Друшшаа.