Просветни гласник

Нове школе место старих

207

Да би се видела улога и рад тако замишљене основне школе, Г-ђица Дуи је потанко описала живот и рад основне школе у селу Портеру, у Америци. Реформи те школе био је узрок постепено расељавање америчких села и прилив њиховог становништва у градове. Постојала је због тога опасност да живот самог народа пође путем пропасти, јер је јасно да село чини срж и опстанак сваком народу. Проблем је, дакле, био не да се појача производња добара, већ да се живот на селу учини пријатним и привлачним, и да се на тај начин заустави процес расељавања, јер су главни разлог том расељавању били неповољни социални услови, док је живот по градовима био примамљив, нарочито за сеоску младеж. Живот на селу је у поређењу са градским животом напоран и празан. Дакле, потребно је у њега унети две реформе, а то су уштеда у раду и шаренило интереса. Ове реформе у ствари су један проблем, управо оне чине две стране истог проблема, а тај је сачувати интегритет села. Познато је да живот на селу тече истим током и истим редом и да се сав састоји у посведневној бризи и раду да се на време сврши обрада земље и гајење стоке, а кад тога нема, онда остаје празно време и брига како да се оно и утуца. Такав је живот Г-ђца Дуи суспехом оцртала у једној потанкој анализи у свој његовој тегоби и празнини. А како је по природи овога посла сваки сељак самом себи довољан, јасно је да му је усамљеност природна последица, и да ће тако заосталост села према градовима расти из дана у дан. Није дакле никакво чудо ако напредна младеж, а то су увек најспособнији и најбољи синови села, незадовољна тим животом инстинктивно осећа да ју градски живот привлачи и да јој његово шаренило, живост и богатство импонују. На тај начин село посведневно у сваком погледу губи. Чак ни садашња школа на селу није у стању да заустави овај процес, а то само зато што је она свој задатак одвећ тесногрудо схватала. Наиме, школа сматра да јој је задатак на селу само да деци да елементе образовања, дакле да их научи читати, писати, да им основе рачуна, веронауке, и нешто познавања природе и домовине. Шта више, она сматра да је тиме свој задатак савесно и потпуно испунила, и тако своју улогу до краја одиграла. То не значи да тај циљ школе треба одбзцити, већ само да јој се морају поставити нови циљеви, јер је школа једино оруђе друштвене еволуције којим човек слободно располаже. Вредност села-тарочито се осетила у светскоме рату. Тада су градови јасно увидели колико они зависе од села, и колико је варош само потрошач а село произвођач. Зато су градови одмах и осетили сву опасност која лежи у расељавању села. Наравно, пропаганда, зборови и поука били су прва средства да се село препороди и његово