Просветни гласник

Нове школе место старих

209

лога. Ипак, благодарећи увиђавности имућнијих сељака, она је успела да то место добије и на посао ступи. Први и главни проблем био је да се створи дух заједнице код тих изолисаних, консервативних сељана, пуних тврдичлука. Требало је, дакле, наћи нешто што ће их се свих тицати и везати их уједно. То нешто била је за Г-ђу Харви школа, а њен идеал био је школа као средиште друштвеног живота на селу. Прва конкретна поука у том правцу била је потреба да се школа оправи и доведе у ред. Ту је прилику Г-ђа Харви одмах искористила. Знајући да сељани нерадо дају новац, она је преко школског одбора упутила позив родитељима да својом радном снагом уреде и оправе школу, а новац одређен за оправку да се утроши на куповину потребног материала. Овим путем она је створила први покрет за сарадњу сељана на једном општем циљу. Истакла је нарочито да задатак школе није само да децу учи читању и писању, већ и да их поучи како треба пристојно живети, онако како се живи у великим градовима. Лепо уређена школа, одржавана у реду и чистоти, послужила је у исти мах као конкретна поука за ред и чистоту у родитељским домовима. Најзад, на уређењу школе очито се видела моћ и корист од искрене и организоване сарадње, коју је отпор једне мале групе сељана још више појачао. Ипак, зграда није била сасвим готова, те је Г-ђа Харви упутила нов позив сељанима да је доврше добровољним прилозима, у чему је и успела. Тако је за неколико месеци Г-ђа Харви успела да изведе две најважније тачке у своме плану: сарадњу сељана и њихово поверење. Овим успехом она је створила гемељ напретку и социалној улози школе. Из овога, и из даљих примера, јасно се види да је полазна тачка свих реформи била да школа мора задовољити извесне стварне потребе села, које траже решење, и да школа само тако може заинтересовати село и дати му опипљива доказа о вредности просвете. У даљем извођењу свога плана Г-ђа Харви је успела да поред школе створи и земљиште за спортове и гимнастику, те тиме омогући физичко васпитање поверене јој деце. И ту је Г -ђа Харви искористила добровољан рад сељана и деце, а школски прирез употребила на куповину материала. Оваквим уређивањем школе и њеног дворишта постигла је Г-ђа Харви да поучи сељаке реду и чистоти у њихову дому, и тиме испунила први социални задатак школе: да унесе материално побољшање домаћег живота, испуњеног редом, чистотом и осталим хигиенским тековинама. Тај се циљ не постиже простом поуком, проповеди или укором, чак ни самим примером, већ активном сарадњом сељана на једном тако уређеном заједничком објекту, где ће они практично осетити и видети вредност свих тих тековина. Тај дух заједнице не би никад постојао да су сељани само плаћали свој прирез, и ствар просветни глаоник , 4 св., 1924. 14