Просветни гласник

Наставни рад и наставна средства

219

средства помоћу којих ученици добијају јасније појмове о некој земљи и особинама него гледајући обичне слике. Али употребу њихову отежавају ове две околности: што су доста скупе, и што код неких за време часа не могу сви ученици да гледају одједанпут, већ само по један. Поред карата, слика, рељефа, моделт и осталих наставних средстава, за очигледност у земљописној настави употребљују се и карактерисшични продукти, било у слици, било у натури. Сваки наставник треба да прикупи збирку најпотребнијих продуката за ову наставу, тим пре што ће, било у екскурсијама за познавање природе, било при излетима за познавање завичаја, увек имати прилике да скреће пажњу ученицима на поједине природне објекте из минералног, биљног и животињског царства. Обилан материал тога налази се: у пољу, шуми, реци, кући, радионици, дућану, апотеци, итд. На тај начин могу се скупити лепе збирке : жита, минерала из дотичне околине, шкољака, и др. У једном најобичнијем сеоском дућану наставник може наћи за своју збирку и кафе, чаја, пиринча, бибера, соли, парче луча, сумпора, тамјана, калафоније, шишарке, итд. У столаревој радионици може добити одсечке разних врста дрвета, у апотеци опет што му треба, итд. Сем ових збирака природних других продуката, употребљавају се у земљописној настави и разна графичка средства: скице, диаграми, профили, и друго, што може учитељ и сам спремити, а зато треба да је упућен у учитељској школи. У наставна средства рачунамо још и географске караШерне слике, објашњење географских имена, споменике, приче, песме, загонетке, изреке, итд. Али најглавније наставно средство за земљописну наставу је карта и атлас. Ма каква била вредност слика у настави, ипак оне имају својих недостатака. Слика представља само известан део површине, гледан само с једне стране. Карте су, међутим, такве слике земљине површине које представљају предмет гледан са свих страна. Карта је читанка земљописа која има своја нарочита писмена. Кад ученик једном разумедне њен говор, онда она постаје прегледнија и разумљивија од живога говора. Због тога су добре географске карте важније од географских уџбеника, и учитељев је главни задатак да ученика упути да карту самостално разуме и да из ње црпи самосталне поуке. Ако је то постигнуто, постигнуће се формално образовање, које више вреди него голо знање. Но да би се ученици основне школе могли помоћу карата увести у она потребна размишљања која смо напред обележили, о разним физичким, политичким, културним и другим одношајима, карте за основне школе морају бити нарочито спремљене, тако како ће ученици моћи разумеши карту. Карте за основну школу морају бити израђене према картографским захтевима, али не треба да буду и преоптерећене де-