Просветни гласник
Наставни рад и наставна средства
221
Начин шрафовања оснива се на закону: да на сваку нагнуту површину пада увек мање сунчаних зракова него на хоризонталну, и свака површина изгледа у толико тамнија у колико је већи угао који она чини с нехоризонталном равнином. Картограф, дакле, узима да сунчани зраци вертикално и паралелно на земљу падају. Је ли земља равна те прима велики број зрака, то се хоризонтална равнина узима да је потпуно осветљена — и мора бити бела. Различни пак висински положаји не чине овде никакве разлике, те и висоравни, као и низије, морају бити бело. Је ли површина нагнута, то ће она примити, и код истог толиког простирања, мање сунчаних зрака, дакле она је мање осветљена; и по томе на карти неке бита бела, него тамна; и у толико тамнија у колико се више удаљава од хоризонталне равнине. Вертикалан положај не прима ни мало зракова, и за њ мора бити црно. Отуда је могуће сваку нагнуту површину, помоћу јачег или слабијег шрафирања, представити. Шрафе су дакле кратке црте које обележавају увек и правац најкраћег пута текуће воде, дакле линију најкраћег пада. Ово су основни принципи картографског рада, и за дивно је чудо како наши меродавни фактори превиђају овакве појаве, те одобравају и такве атласе и уџбенике за школску потребу којима оскудевају основна знања картографије. Треба видети само један такав атлас који је Главни Просвегни Савет одобрио, и у коме је н. пр. цео планински ланац од Мир^ча, Вел. Гребена, Дели Јована, до крајинског Салаша, шрафиран тако збијеним цртицама као да је са источне стране стрмени одсек свих планина које се пружају од севера на југ! Но преглед пластике земљишта најбоље се представља бојама, и још најтачније шумеровањем комбинованим са шрафама. Код нас је за сада, по овој методи израђена, најбоља карта Г. Д-ра Јована Цвијића (1 : 3.000.000), где су представљене по означеној скали висине у бојама. Исто тако јасне су и прегледне карте речних сливова (1 :300.000) које је издала књижара Рајковића и Ћуковића у Београду, где је висинска скала обухватилау бојама висине од 0—200, 200—500, 500—1000, 1000—1500, и преко 1500 мет. надморске висине. У овим картама, са згодним размером и крупним исписом, уопштени су веома згодно оро-и хидрографски односи, и избор грађе сведен на минимум, тако да може згодно послужити за разумевање и читање карте, и као прелаз за изучавање детаљнијих карата у средњим школама. Само на добрим картама могу се ученици упутити у читање и разумевање карата и увести у она потребна размишљања и извођење закључака који чине суштину земљописне наставе. Школски атласи треба да имају све ове особине зидне к-рте и да се подударају у свему са школском картом. Техничка израда треба да је на своме месту, јер и ове карте треба да утичу на стварање естетског осећања код деце.