Просветни гласник

Средњевековна хуманистичка и!кола у аутономној комуни Хвара

233

комуналног канцелара и учитеља школе (тацЈ51:ег бсћо1агит) за годину дана са платом од 60 дуката. То је први пут кад се у Хвару спомиње школа у световном смислу, т. ј. јавна школа за ђаке, коју уздржава комуна. Од сада је та хуманистичка школа редовно функционисала. Учитељ се бирао сваке године, а бирало га велико веће. Прве године вршио је тај посао комунални канцелар, али се брзо видело да је то за њега, уз његов редовни рад, врло напоран посао, па се од 1427 год. бира човек само у ту сврху „да држи школу у Хвару и подучава децу за годину дана". Велико веће реши 23 априла 1427 год. да тражи таковог учитеља (та§151ег зсћоПб) за 30 златних дуката плате на годину, а ако се за 30 не може наћи, да му се понуди 40. Надзор над школом и учитељем врши велико веће, оно га поставља, оно га на основу његове способности поновно бира, а, ако је неспособан или није довољно способан, отпушта. Тако је на пр. 1429 велико веће решавало да ли да задржи само за пола године или за целу учитеља за ког су неки установили да није способан, и решило да остане до краја године. 28 марта 1430 год. опуновластило је велико веће кнеза и судца да нађу учитеља за две године. 22 новембра 1435 г. беше једногласно изабран за учитеља Никола Боно из Венеције, и то за једну годину са платом од 50 дуката на годину. Уједно му је комуна давала кућу у којој ће поучавати, с тиме да је дужан да поучава бесплатно све ученике хварске. За поучавање ученика који нису Хварани, могао је учитељ да узима награду колику је хтео. Још 1441 г. реши велико веће да се плата учитељу има да намирује тако да половину плаћа комунална каса, а половину ђачки родитељи. Први учитељ који се овако плаћао бејаше неки Паулус, који је учитељевао у Хвару год. 1441 и 1442. Из године у годину веће се уверавало све више од колике је користи та школа, па је, настојећи да добије што боље учитеље, повисивало њихову- плату, тако да је год. 1444 износила плата хварског учитеља 60 дуката годишње. Кад је веће ово последње решило, дало је пуномоћ влади (кнезу и судцима) да нађу учитеља „који ће поучавати ђаке граматикалним предметима" ^ш с!осеа! риегоз т §гата(:Јса1]'ђи5) и управљати школом. Свакако још 1447 год., а можда и пре, изабра хварско веће „управитеља школе". 1 септ. 1448 беше потврђен још за једну годину Петар из Перугие као „ректор школа" (рго гесЈоге зсћо1агит). Тај је управитељ школа имао годишњу плату од 40 дуката доброг злата. Да ли је тај ректор школа имао већ сада и других „помоћних учитеља", не налазимо нигде забележено. Али мислимо да није и да то беше само прости наслов. Да је то тако, види се из решења великог већа у августу 1453 год. Оно гласи: „Пошто је ректор школа госп.