Просветни гласник

Проблеми нове школе

237

То није лако, јер ни у једном питању мишљења нису тојшко подељена. Ипак, ми страсно позивамо на уједињење, чак на свето уједињење, пошто је у питању спас Француске. Ми желимо да поменемо — то је наше уверење — да се слога може постићи. Можемо рећи, у исто време, да је наш најгори непријатељ добра воља неодлучних и површно прилажење покрету, а то скрива или велика мимоилажења, или равнодушност. Нама је потребна енергија за снажну акцију. Треба да изиђе нешто из нашег покрета. И, ако будемо предвидели тешкоће и разочарења које доноси делање, ипак нам остаје право да се надамо и да радимо. Како је могуће не запазити неуспех свих покушаја? Али, како не видети да сви искрени напори остављају користан траг за собом? * * * Прва чињеница: ми постојимо. Наше присуство доказује да се школа не може сама реформисати. Она то досад није постигла, и ми желимо да то постигне у будућности што више. За то нису довољна само легална средства. Ми не поричемо савесност, ауторитет и ревност наших администратора. Човек је готово увек на висини свога позива. Систем и институције нису увек ефикасни. Нека школски људи узму у своје руке реформу школе. Ми позивамо све: наставнике основних, средњих, виших и техничких школа. Ми желимо да будемо идејни покрет. Ми ни мало не личимо на Совјете. Нама је циљ да изазовемо, да подржавамо и водимо широку и прецизну дискусију, као и да кристалишемо њене резултате у једну велику, чврсту и практичну доктрину. Закључак дискусије поднећемо властима, и постараћемо се да га и оне приме. Наши су статути као у какве радничке организације. Нас води вера у стварање истинске демократије. Ми наилазимо потпоре у томе чудесном синдикалном покрету, у форми која је усвојена готово од свих. Наша полазна тачка је рат, и за дуго нећемо имати друге. Сви знамо да је он уништио цело поколење и елиту. Нови свет почиње. Нови свет?.., Он ће, у најмању руку, то постати. То очекује сада стари свет, упропашћен, узнемирен, задихан у своме покрету, обузет и ослабљен грозницом. Француска има поново да ради и да обнавља. Да ли треба мање осетити величину задатка, зато што су се наш дух и очи навикли на формулу? Не сумњајмо да мир има да осети исго онако јаку борбу као и рат, а исто тако још огорченију светску конкуренцију. Извесно је да имамо пријатељства, која су наша морална надмоћ. Наши можда најискренији пријатељи, Англо-Саксонци, неће нам помоћи ако се не будемо сами помогли. Француска мора да заузме место које јој припада у храму духовних величина, али то не треба да је потпуно