Просветни гласник

272

Просветни Гласник

дања на драмске личности Бајронове. „Ако вам је, вели, до тога да тражите надахнуће с поља, а ви се обазрите на народне песме наше, које су по неки пут савршени драмати; обазрите се на историју Немањића и на подвиге Марка нашег; наћи ћете тамо примера племените беде, мушке срчаности и братске оданости. И држите се увек стиха народног, слободног од риме која је туђи проналазак, неприкладан за наш мушки језик. Она може само да нам га ослаби и направи брбљавим 1 ) Што се дакле тиче песничке грађе, Томазео упире прстом у српску народну историју; а у колико је реч о облику, поетској форми, он песнике упућује на умотворине самог народа, оног народа из ког је и сам поникао и из ког, по његовој крилатој речи, извире свака лепота „као хлеб из земље". III У светској књижевности нема примера да се поезија простих људи брже прославила и стекла симпатије културног света, као поезија народа српскога. Познато је како су одмах у почетку Вуковог рада поједине наше песме превођене на италијански и немачки језик; али њихова велика репутација, управо њихово увођење у светску литературу, датира се тек од другог издања Вуковог зборника (1815 год.). Нема ваљда једне веће књижевности која се, од то доба, није постарала да те песме добије у више или мање добром преводу. Руси, Немци, Французи и Енглези задивише им се и нађоше у њима неслућених литерарних и етичких лепота. У Италији је њихов први гласник и одушевљени преводилац био Никола Томазео, који 1841 год., поред својих чувених збирки песама са острва Корзике и архипелага Јонског, издаде и један изабрани оглед Песама илирских. Што их издавалац тако назва, томе треба разлог тражити у збрканости етничких појмова која је тада владала, а највише у томе што је Томазео, под заједничким називом „Илира", хтео да обухвати, сем старе и нове Србије, БоснаХерцеговине, Црне Горе и Далмације, где су те песме најобилније ницале, и сав остали народ који „илирски" говори и који је стотинама година те песме певао. Али у дугом и топло написаном критичкоестетичком коментару свом преводилац изреком каже да се те песме, по правом имену и извору њиховом, треба да назову српским, јер да су оне заиста српске. Да би пак садржина преведених песама, које говоре о српским владаоцима и о Боју Косовском, била Италијанима јаснија, он им укратко прича све важније догађаје из српске историје, говори о Немањићима, о Душану Силном, о Цару Лазару, описује бој на Косову, и каже како су Срби у своју поезију, као у аманетни ковчег, ') Види: Ошопапо Е&1епсо сП №ссо1о Тоттазео. Раг1:е тосЗегпа. МНапо, Ошзерре Кета, 1853. Стр. 157.