Просветни гласник

Никола Томазео

273

положили били сва своја надања. „Те су песме — вели на крају Томазео — од такве књижевне и етичке вредности, да оне српски народ дижу на ниво народа који су епопеје стварали, као народ грчки и индијски, те народ германски и француски". Све што је Томазео у том уводу свом казао, као год и његова објашњавања појединих стихова, све је то био плод личних проучавања, прожетих и подупртих топлом љубављу ка песми и језику народном. Из његовог коментара је Италија први пут чула за епску гениалност српскога народа и за високи ступањ савршенства до ког епопеја може да се развије у народу простом. Касније је Томазео ту своју врсну критичко-естетичку студију у неколико дотерао и тако дотерану поново издао под натписом сапН с1е1 роро1о 8егдо е <1а1таШ (0 песмама народа српског и далматинског). Делце то, штампано 1847 год. у Трсту 1 ), обухвата неких четрдесет страница у осмини, али га треба сматрати као ремек-дело филозофске и естетичке критике, основане на запажањима етнографским и етнолошким. Тако што могао је да напише само један велики естетичар, који је у исто време био један велики патриота и рођени песник. Што је Томазео тамо казао о домаћим врлинама српскога народа, о његовом поносу и гостопримству, о његовој истрајности у свакој витешкој муци; красне речи које он ту намењује српској матери; дивна апотеоза Краљевића Марка који, као оличење српског јунака из витешког доба, оставља за собом чак и Хомеровог Ахила — све то чини да је ово Томазеово делце најлепше сведочанство отмености и честитости које је до сад Србину издато. А да наше речи нису нипошто претеране, нек служи за доказ ова страница коју преводимо са италијанског оригинала и у којој је лапидарним стилом оцртана витешка борба „славно побуњене" Шумадије у почетку прошлога века. Србија — која је била окружена много већим опасностима и тешкоћама, и ако можда мање навикнута ударцима турскога палоша но њена посестрима Грчка Србија је задивила свет устајући, прва на Балкану, да се бори у свето име отаџбине „за крст часни и слободу златну", а у славу Бога и рода свог! АлибеднаСрбија немађаше никог на својој страни, да по свету телали њезине патње и муку витешку; немађаше Србија ни трговачког бродовља по сињем мору, ни синова трговаца и књижевника да је, растурени по целој Европи, пред светом бране и величају. Немађаше тужна Србија ни Хомера ни Софокла; немађаше она ни уметничких споменика, ни оних великмх традиција којима се благодарно клања цело људство, тако да се међу културним народима много више пута у години спомиње име Атине, него ли се сунце јавља на зренику. Али ти, Србине тужни, имао си за собом само нејасну успомену давно минулих времена, а пред собом још нејаснију слику једне далеке будућности ; имао си само своје горе и своје кубуре, своју доброту и своју храброст, имао си Бога и Марка. Е па нека сте благословени, о ви незнани борци, нека си благословена ти, безимена сиротињо, која си се у мукама борила за свима свету Ј ) В. књигу: 1п1огпа а созе сиптаПсће е (пезИпе. БсгВД <1ј N. Тогшпакео. Тпех1е, Ј. Рагзсћ & С., 1847. просветни гласник , 5 св., 1924. 18