Просветни гласник

282

Просветни Гласник

Д Е Ч Ј А ЧУЛА 1 ) Душевни живот дечји јесте претежно чулни живот или — пошто су чула апарати за стварање осећаја — осећајни живот. Виша врста душевне активности, као што је размишљање, јесте дело већег развића мозга, већег искуства и већег духовног вежбања. Детету недостаје све то: његов је мозак још неразвијен, његово искуство још уско, његов духовни рад ограничен, тако да је његова душа у ствари једна примитивна душа. У таквој примитивној души осећаји су најважнија душевна појава. Али не само у примитивној дечјој души, већ у целокупном духовном животу човекову у опште, чула и осећаји играју веома значајну улогу. Славни филозоф француски Кондијак, да би показао вредност осећаја за духовни живот, употребио је једну интересантну хипотезу. Наиме, он је замислио једну статуу човека који нема ни једно чуло и, према томе, ниједног осећаја, дакле слепог и глувог, без подобности за мирисање, кушање и пипање, али који је ипак жив и снабдевен органима, али органима који не функционишу. Као по наредби неке волшебне силе, наједанпут чулни органи почињу да ступају у активност, и то један за другим. Најпре се отворе ноздрве, и човек добије осећа мириса, а са осећајем мириса и представу мириса која му одговара. На исти начин прораде и остала чула: укуса, слуха, пипања и вида, тако да се добију осећаји укуса, слуха, пипања и вида. Сви ти осећаји остављају за собом трагове као представе које им одговарају. Представе се опет консервирају у мозгу, асоцирају, трансформирају и упоР е ђУЈУ. тако да се од њих мало по мало формира оно што се зове свест (памћење, пажња, мишљење, осећање, воља). Свест дакле у крајњој линији није ништа друго него скуп трансформисаних осећаја. Хипотеза Кондијакова у својим појединостима свакојако садржи претераности и нетачности. Али у својој основи она несумњиво садржи једну здраву мисао, наиме: да наш душевни живот, у својој крајњој анализи, проистиче од најпростијих душевних појава, које се зову осећаји. Без чула, односно без осећаја, не би било представа, а без ових не може бити свести ни свесних радњи. На против, здрава и добро развијена чула јесу основна погодба за стицање многобројних и разноврсних осећаја и представа, а многобројни и разноврсни осећаји и представе чине основицу за развијање виших духовних способности. Осећаји су дакле темељ на коме се диже целокупна духовна зграда наша. Из тога разлога психологија и педагогика поклањају највећу пажњу чулној делатности и чулним творевинама — осећајима.

г ) Један одељак из Дечје Психологије за ученике учишељских школа.