Просветни гласник

Сметана и његова „Моја Домовина"

281

Ј1ето је. Над ужареном земљом титра јара. Све је у миру и идили. Сунце је на зренику, а у хладу шуме певају птице, док из далека одјекују звуци рогова. Изненад.1, ветар зашумори кроз гране и донесе нам до ушију звуке сеоске свечаности. Народ се весели у сунцу, у радости, у снази, певајући песме, дивне, широке, дубоке песме рођене на уснама чешких сељанчица и сељака. Две последње поеме, Табор и Бланик, су историјско-легендарне. Сметана нам пева са заносом и верском визионарношћу о Таборитима, хуситским ратницима, који су са својим хоралом: „Гдесте, божји ратници", излазили из свога града Табора у бој за своје велике верске идеале. Ванредно моћно, са специалним акцентима које узима из мотивског материала хуситског хорала, Сметана развија грандиозну слику тога доба, износи нам пред очи фигуре ратника којима из очију бије вера, а са усана звони хорал, прича нам, специалним звучним бојама и архаизирајућим хармонијама, о људима који су умирали за своју веру, без уздаха, са песмом на уснама. А када су минули хуситски бојеви, легенда каже: сви су се ратници повукли у брдо Бланик над Табором, и ту чекају час када ће их народ позвати у осветни бој, да на својим мачевима изнесу сунце старе слободе. У последњој поеми, Бланик, Сметана развија облик опет на мотиву хуситског хорала. По бујним пашњацима Бланика пасу стада. Пастири свирају у своје фруле и идиличан мир влада под сунцем. Али у утроби планине ври једна жива снага: то су Таборити. И песник привиђа њихове моћне фигуре како се дижу и како газе кроз чешку земљу, и чује им песму, хорал хусита, и доживљује у пророчанској визији дан ослобођења чешког народа од вековног тиранина. У величанственој апотеози, пуној вере и снаге, завршава Сметана свој циклус Ма \1а $1. То дело је савршено по садржају и изразу тога садржаја, потпуно ново и оригинално по техничкој обради; оно је и моћно, величанствено, јер се родило у души генија Сметане и избило је као елементарна снага националног поноса, националне моћи, националне радости, националне туге чешког народа, избило је као пророчанска реч визионара-песника Сметане да чешки народ погинути неће и да ће се родити сунце слободе чешком народу. И то пророчанство Сметанино остварило се; а његова Ма у1аз1 је остала као песма чешке душе, велика и вечна, и за увек лепа и бескрајно моћна. МИЛОЈЕ МИЛОЈЕВИЋ