Просветни гласник

280

Просветни Гласник

да изгрева, и гле, иза брегова је избио бацајући своје злато по води. Песнику се привиђа игра нимфи на таласима Влтаве у тој ноћи пуној прозрачне милоште, и у дубинама Влтаве песник види старе ритерске градове који се огледају у светлој води. Све је у светлости пуног месеца, све до сванућа. А када сване,. Влтава и даље шуми, а прати је стара народна песма коју смо на почетку чули. Њен ток је живљи, припрема се да наиђе у Св. Јовански теснац. И ево смо у њему. На све стране камењар, и Влтава се ломи, и пада, и завитлава у матице, и хуји, бесно продирући ка излазу, после моћних водопада, да, кад избије из теснаца, широким моћним током полети ка Прагу. Како је Сметана снажно извео градацију музичког материала описујући све шири и шири ток Влтаве, и како је непосредно и моћно провео Влтаву кроз Праг! У тренутку кад је Влтава ушла у Праг, указује се у њеној води Вишеград. Сметана, сав у заносу, даје свима дувачким инструментима моћни мотив Вишеграда, којим је отворио и своју симфонијску поему Вишеград, доводећи до кулминације сав облик, док гудачи изводе мотив Влтаве која се вије под својим таласима и губи у даљине. Ако је Вишеград пао, остала је дивна чешка земља, и остао је народ на њој да прича своје бајке и легенде. И Сметана нам прича једну легенду о амазонки Шарки и њеним другарицама. То је легенда о женској каприциозности. Шарка, несрећна у љубави, диже се против мушкараца. Обесна, пуста, тврдоглава, окупила је око себе девојке себи равне, и објавила је рат целом мушком роду. Затворила се у свој град Дјевин и излази само у бојеве. Ритер Цтирад са својим делијама пошао је да се огледа са дражесном четом убојитих девојака. Песма његових јунака се из далека чује, иду друмом у сусрет несрећи, јер несрећа је борити се са лукавим непријатељем. А жене само лукавством побеђују. Такоје победила и Шарка. Док Цтирад иде, певајући, на челу својих делија, изненада се проломи кроз ваздух очајан крик, и гле: за једно дрво привезана Шарка, дивна Шарка. Почетак замке је ту. Цтирад, место да је убије, падне ничице пред њеном лепотом, и ослобађа је уза. Док се њихове љубавне милоште развијају, Цтирадови војници пију и веселе се; и најзад и Цтирад, опијен љубављу, и његови војници, опијени медовином, падну у тешки сан. Само је лукава Шарка будна. Лагано се измигољи из загрљаја Цтирадовог, и својим рогом да знак другарицама, сакривеним у шуми, да је куцнуо час. Као вихор стуште се са свију страна на поспале јунаке и, разуме се, побију их. Пркос слави свој пир. Четврта симфонијска поема носи наслов: Из чешких лугова и гајева. Сметана је у њој излио, слично као и у Влтави, своја осећања за лепоту природе чешке земље, опевајући и апотеозу чешкој народној песми.