Просветни гласник

Дечја чула

вању. Да је такво стање ствари, таква неизвежбаност у распознавању боја, од штете за наставу, не треба нарочито доказивати. Разумевање и правилно схватање многих лекција у настави претпоставља безусловно познавање боја. 3. Педсиошка. — Да бацимо сада један поглед на чуло вида са педагошког гледишта, и то најпре са педагошко-хигиенског, па затим са педагошко-дидактичног гледишта. Без претенсије да овде саопшгавамо нове чињенице, већ ради целине предмета који расправљамо, мислимо да би било умесно ако бисмо учитеља и његовог нејаког васпитаника подсетили на најважнија правила о нези вида. Сувише јаки видни надражаји, као што се зна, дејствују на око врло убитачно. Отуда јака сунчана светлост, било да пада директно на око,- било да доспе на њега одбијањем-од огледала или другог каквог светлог предмета, шкоди оку. Дете мора да зна да гледање у сунце и посматрање сјајних предмета на сунцу, руинира вид. Али и сувише слаби видни надражаји такође шкоде оку. С тога читање обичног текста у сумраку или читање сувише ситног текста и при обичној светлости проузрокује ненормално напрезање видног органа, напрезање које га замара и слаби. Но и утисци умерене јачине могу такође да буду шкодљиви, ако не дејствују равномерно и правилно. Тако, читање при лежању, ходу или вожњи, брза сукцесија треперљивих утисака, као што је треперење филма у биоскопу, дуготрајно ангажовање очију у посматрању и фиксирању све то ш гетно утиче на вид. Најзад, прашина, љута испаравања, удар, дим, плач, сапуница, трљање очију нечистим прстима, нагао прелаз из мрака на светлост, сувишно приближавање књиге очима итд., такође су штетни утицаји чула вида. И васпитач и васпитанак морају да упознају све те утицаје, морају да познају хигиену вида. Ако су очи орган помоћу којега се схвата спољашњи свет, онда је и настави дужност да води рачуна о томе органу. Вид се може усавршавати, то је несумњиво. Како би се иначе могао објаснити факат да поједини људи, чим баце поглед на ствари, опазе одмах све њихове одлике и односе, док други годинама гледају извесне објекте и појаве, али их не виде и не разумеју ? Вид једног сликара је савршенији од вида једног рудара. Настава има интереса да код својих ученика развија чуло вида. Васпитаници такође имају интереса да свој вид изоштре и усаврше. У животу, бољу ориентацију заузму и трезвеније расуђивање покажу они људи који свестраније и тачније посматрају спољни свет. За задобијање способности гледања и опажања има само један пут. То је вежбање. Настава дакле мора вежбати ученике да правилно и вешто посматрају ствари. Како се то може постићи ? Општи наставни принцип који учигеља треба да руководи, сасвим је