Просветни гласник

290

Просветни Гласник

На то питање не би се могао дати тачан одговор који би важио као правило за сву децу. Психолози који су се бавили испитивањем дечјих слушних осећаја не слажу се у одређивању дана кад почиње чувење код детета: по једнима дете чује звук још првога дана живота, а по другима оно у току прве недеље по рођењу у опште ништа не чује. Ми можемо рећи да се слух не јавља код сваког детета у истом тренутку: код неке деце слух почне раније, код неке доцније. Али у опште сме се тврдити да дете реагира на слушне утиске врло рано. Има примера из којих се види да дете реагира на шум још првог дана живота, а другог дана окреће главу на ону страну одакле долази гласан говор. Многобројне појаве које стоје у вези са дечјим слухом, може свако зарана посматрати. Тако, дете се тргне кад неко у његовој близини снажно кине. Кад се зазвижди, оно окрене главу на ону страну одакле звиждање долази. Чује ли за време плакања материн глас, оно престане плакати. Лајање пса може да га уплаши и узнемири до плакања. Ако у близини ува, са стране, принесете часовник који куца, оно ће се окренути на ону страну одакле куцање долази. Трептање очима, млатарање ручицама, окретање главом: то су изражајни знаци који стоје у вези са чувењем и слушањем. Понекада се може посматрати интересантно мировање детета у колевци при сутону, кад је око њега мртва тишина. То мировање личи на пажљиво и напрегнуто ослушкивање одраслог лица. Можда у тим тренуцима мировања дете кроз уво осећа утиске свог сопственог дисања, или неке друге утиске који допру до његовог ува. Осећаји слуха, као што је познато, деле се у две групе: у шумове и тонове. Шумови и тонови не производе на дете исти утисак. Песму, такт, ритам, слуша оно с изразом задовољства, докле га вика,лупа и тресак плаше. Истина, искуство нам показује да понекада дете налази задовољства у произвођењу дреке и лупњаве: приближено столу који је постављен, оно узима кашику и лупа у тањир, или, ако се нађе међу децом која се деру или певају дерући се, оно не чека много да се и само придружи тој мачјој музици. Само, у овом случају ваљало би имати на уму да задовољство које дете при том изражава не потиче од слушних утисака већ од неке врсте активне самосвести: оно је задовољно зато што осећа и опажа да у њему лежи сила која је кадра да изазове неку промену и неко дело. Међутим, за децу, као и за људе, остаје и даље правило да су тонови пријатни а шумови непријатни. То се вероватно објашњава тиме што слушни утисци који се нижу правилно производе правилно струјање крви у мозгу, и такво правилно струјање осећа се пријатно. Код човека је у неку руку та пријатност урођена, пошто се његове најважније физиолошке функције, дисање и циркулација крви, такође врше правилно и ритмички.