Просветни гласник
310
Просветни Гласник
Г. Пенлош дао је дакле једно јасно и практично дело професорима живих језика, и свима онима који се интересују за учење француског и желе да се усаврше у познавању тога језика, Допуштено је, међутим, зажалити што је он сматрао да треба да састави само један Речник помоћу слика; његово дело би било још потпуније и корисније да је одлични професор хтео да уради за француски оно што је урадио за немачки, и дао један прави француски речник сличан његовом изврсном Немачком етимолошком речнику , који је, и ако је изишао из штампе тек пре годину дана, усвојен у великом броју наших гимназија, где чини највеће услуге за учење немачкога језика. У Југославији нарочито, где би многи наставници желели да се рашири употреба живе методе за учење францускога у гимназијама, такав речник на једноме језику преко је потребан за спремвње и објашњење текстова. Надајмо се да ће Г. Пенлош, с ауторитетом који му сви признају у педагошким стварима, хтети да попуни ту празнину. Овакво какво је, међутим, ново дело које нам је он дао биће драгоцено помоћно средство за наставу францускога, и, за саме професоре, изврсно оруђе рада и приправе, без кога они тешко могу бити. Е. ЛАВАЛ
ДРУШТВА И УСТАНОВЕ ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ У доба када се скоро свакога дана оснује по које ново друштво ради ма какве ситнице, или таштих амбиција појединаца, ипак је мали број озбиљних просветно-научних установа које у тишини позитивно раде. Садања, пометена и материалистичка средина, не обраћа на њихов рад довољно пажње, а шира публика иде за струјом времена, поводи се за рекламом и више јој је стало до дневних питања и сенсација свију могућих врста, него за правим духовним развојем и културним напретком. Од бучне и празне ларме једних, који све ударају на велика звона, не чује се паметна и тиха реч других, који своју стваралачку активност могу да покажу само пред малобројним члановима свога друштва... Малом броју скромних, али несумњиво солидних друштава, која из године у годину постижу све веће успехе, припада и Друштво за Српски Језик и Књижевност, које држи редовно, свакога месеца, сеоје седнице, и у свом органу Прилози за Књижевност, Језик, Историју и Фолклор (1921, 1922, 1923 година, књига I—III) објављује највећи део својих :радова, У току ове године то је Друштво имало већи број радова не само од ранијих, поратних година, него и од предратних, када је било много више услова за научни-и књижевни рад.