Просветни гласник

312

Просветни Гласнмк

19. Д-р Миливоје Павловић: Бранко Радичевић и развој нашег књижевног језика. 20. Бранислав Миљковић: Рукописи Бранка Радичевића и издања његових дела. 21. Д-р Владимир Ћоровић: Бранкове песме у народу. 22. Павле Стевановић: Писма Тодора Радичевића. 23. Д-р Миодраг Ибровац: Бранкове песме на француском језику. 24. Мираш Кићовић: Бранкове гтесме на немачком језику. 1.Х Седница, 24 маја 1924: 25. Д-р Веселин Чајкановић : Легенда о проклетој Јерини. 26. Љубомир Петровић: Записи Хаџи Рувима на једној књизи (Штампано у Прилозима, књ. III). 27. Павле Поповић: Смрт Бранка Радичевића (Штампано у целокупном издању Бранкових дела, издање С. К. Задруге, 1924). Седнице су биле увек добро посећене, а поводом неких предавања развијале су се живе дискусије. На крају прве године свога рада Друштво је имало свега 55 чланова, а данас их има 238. У Београду има 128, а у другим местима 110 чланова. У току ове године примљена су 22 нова члана. Ширећи свој програм рада, Друштво је донело следеће одлуке: а) Решено је да се приреди ново издање Српских народних приповиједака од Вука Ст. Караџића, пошто је последње издање врло ретко, а књига је потребна и школама и ради научног рада. Министарство Просвете усвојило је предлог Друштва, и књигу ће издати Државна Штампарија у редакцији Г. Миливоја Башића. ђ) Ценећи обиман научни рад Г. Димитрија Руварца, протојереја из Срем. Карловаца и библиотекара Патриаршијске Библиотеке, Друштво га је изабрало за свог почасног члана. с) После приказа Мазонове књиге о маћедонским приповеткама, Друштво је, у виду резолуције, упутило Министарству Просвете следеће предлоге: 1. Да се створи могућност нашим људима да могу без тешкоћа радити на нашој науци и да се тај рад види и осети и код нас и на страни. 2. Да се створи могућност да имамо својих способних људи који ће у Европи поштено заступати нашу науку и сузбијати сва изопачена гледишта. 3. Да се да могућност првокласним странцима да нашу земљу проучавају и публикују истините, научне резултате о њој. На ПХ седници, пошто је примљен годишњи извештај, изабрана је једногласно стара управа. Поводом смрти Алексе Шантића и стогодишњице од рођења Бранка Радичевића и Стјепана Митрова Љубише, Друштво је одржало по једну седницу која је била посвећена њиховој успомени. На дан своје славе, Св. Ћирила и Методија, Друштво је приредило излет до Смедерева, где је одржана седница у присуству чланова из Смедерева и Београда, као и доста великог броја смедеревских грађана.