Просветни гласник

Друштва и Установе

315

на жене и људе"; „О туберкулози"; „О кући и школи"; „О жени као мајци", и друга, слична овима, указујући на зло и добро у нашем народу и упућујући га стазама правога, кориснога живота. Само, ни све ово није било још довољно. Желећи да у народ унесе што више просвете, и да народ осети користи и благодети од ње, Одбор је учинио још нешто: да поука, реч љубави, вере, морала, допре и у најзабаченију колебу сељачку, покренуо је 1 јануара 1923 г. свој лист за народно просвећивање, Народни Учитељ — листкојије, без сумње, први своје врсте у нашој послератној средини - са задатком, како се то у уводној речи првога броја истиче, да укаже пут ка новом, бољем животу; да буде вођ слабих, учитељ неуких, саветодавац и друг старих и младих, речју, свих оних који добра желе овој нашој великој и богатој домовини. Поред покретања листа учињено је на унапређивању просвете још нешто. Инициативом вредног учитеља Г. Вој. Нешића, и његовог брата, Г. Свет. Нешића, инжењера, и прегаоштзом самих сељака, у једном малом селу нашега округа, у Славковици, подигнут је први Народни Университет у нашој земљи. Народни Университет, двоспратна зграда којом би се могла поносити и многа варош, сада је огњиште просвете, жижа свега корисног и напредног по народ. У њему се држе предавања, курсеви за домаћице; он је седиште земљорадничке потрошачке задруге; он је тип нове школе новога живота, школе каквих напредни народи имају у обиљу. * * * Дотакли смо се укратко рада Одбора за Народно Просвећивање у Ваљеву и околини, у намери да констатујемо да се, у крчењу стаза за оне који долазе, у обарању лажних кумира, у ништењу многих предрасуда и „изанђалих" обичаја, у нивелисању културног нивоа нашега народа са другим, напреднијим народима, пошло унапред, и то добрим путем. Доиста, учињено је мало, али за кратко време ипак доста и добро. Јер ово је само почетак у културном препорођају нашега народа. А поље рада на народном просвећивању је велико, пространо, непрегледно, и тражи много напора, апостолску преданост, самарићанску болећивост, велику активност и веру у успех и победу. Али, „прегаоцу Бог даје махове". На путу у борби против непросвећености, изврнутих појмова, рђавог схватања, друштвеног неморала, треба да буде мисао водиља: да будућност припада просвећеним народима. У послу на народном просвећивању истрајати, значи победити, постати културан, просвећен народ, створити себи лепу будућност и ући у ред западних народа. ЈОВАН Ј. БАВИЋ