Просветни гласник

402

Просветни Гласник

појава: осећајући сласт од меда дете развуче уста, као што развуче уста кад се смеши услед неког пријатног осећања. 2. Психологија — Четири основна осећаја укуса су: слатко, горко, кисело и слано. Да ли дете има те осећаје одмах по рођењу? О томе може сваки чинити експерименат. Кад се у уста новорођенчетова метне која честица какве горке материје, на пример кинина, оно искриви и развуче уста као да осећа непријатност од горчине. Обратно, кад му се устима принесе шећера, оно скупља усне и сише као да осећа пријатност сласти. Ог. Ј. А. бјкогзку чинио је овај оглед. Једним стакленим штапићем ставио је на детињи језик једну кап слабог раствора шећера, соли, кинина и какве минералне киселине, или је уносио у уста детиња чисте воде са мирисом какве ароматичне супстанце, као што је мегвица, лимун, анис и др. Дете је тачно реагирало на дотичне материје. Слатко је узимало и, често, сисало, док је кисело и слано удаљавало језичком из уста, изводећи при том оне исте гримасе и покрете које изводи и човек. Према горкоме је врло осетљиво, и одмах повраћа. У опште, дете тачно разликује и најмање примесе укуса. То значи да оно одмах после рођења има потпуне нервно-психичке апарате који, у погледу прецизности, могу да се упореде са најфинијим хемијско-лабораторијским апаратима. 1 ) Што се осећаји укуса овако рано јављају код детета, то није никакво чудо, кад се има на уму да чуло укуса стоји у нераздвојној вези са најжешћим нагоном сваког живог бића — са нагоном за храњење и одржање живота. Дете треба да осећа укус, јер мора да се храни. Природа се о томе целисходно постарала. Отуда долази да дете све ствари које му падну шака меће у уста. Има, међутим, психолога који мисле да ови изражајни покрети које дете показује кад на његов језик дејствују надражаји различитог квалитета, у ствари нису изражајни знаци осећаја, већ рефлексни покрети који се врше несвесно и који се производе додиром. Такве изразне покрете чини, веле, и оно дете које се родило без великог мозга, у коме се налази центар за укус. Па ипак ово мишљење не изгледа основано. Кад би изразни густативни покрети били само рефлекси, произведени додиром језика, онда би било неразумљиво због чега дете реагира различито на исти додир језика; оно би онда требало и на слатко и на горко да реагира на исти начин. У сваком случају, оне резултате и начине густативне реакције које показују деца без мозга, требало би подвргнути брижљивијој анализи и пажљивијем испитивању. Извесно је ипак да дете, ускоро по рођењу, руковођено сигурним нагоном храњења, с поузданошћу разликује мајчино млеко од крављег

Ог. Ј. А. ЗЈкогзку, В1е зееИзсће ЕШк1ск1ип^ (1е$ КшЛев, ^е\рг\ц, 1908. С 35.