Просветни гласник

Дечја чула

401

Много је већи значај осећаја укуса за наше тело. Чуло укуса је стражар наших органа за варење. Оно нас обавештава о корисности и штетности, пријатности и непријатности појединих материја које доспевају у наша уста. Нико неће пити сирће уместо вина, нити узети соли место кинина. О тој густативној разноликости супстанција информише нас орган за укус. Но. орган укуса није сигуран чувар желутца и тела. Није искључена могућност да тај чувар пропусти у организам материје које директно угрожавају живот или бар штете желудац и здравље. Познато је да деца трпају у уста ствари које нису за јело, као што су: земља, сапун, восак, носна слуз, прљава вода, отров, итд. Па и зрелом човеку може се десити случај да место боце с ракијом натегне боцу с „есенцијом", која му упропасти грло и стомак. Па ипак, чуло укуса је добар и користан „слуга тела". Оно је главни ослонац целог нашег телесног живота. Тело има у главном њему да захвали за свој опстанак и развитак. Како је пак задовољавање телесних потреба и жеља један основни мотив човекове активности, то значи да чуло укуса посредно потпомаже и подстиче трговачко-индустријску делатност те гурманске животиње која се зове човек. Боарак и Мажанди веле: „Човек је био приморан да прошири своје односе у свету, да се вине у најудаљеније пределе, где би могао купити оне хранљиве производе које не може наћи у својој земљи, а у које би опет увезао оне намирнице које се у тим далеким регионима не производе. Отуда је дошло, као природна последица, умножавање размене и разграњавање односа међу свима народима, а с тим и прогрес агрикултуре, индустрије и трговине". 1 ) У осталом, осећаји ук^са ретко егзистирају изоловани: они се обично мешају са осећајима додира, осећајима температуре и осећајима мириса. Тако се, на пример, ванила, која само мирише али нема укуса, употребљава за зачин ради појачавања пријатности укуса. Од шећера који се унесе у уста, осећамо не само сласт него и додир. Кафа коју пијемо, може у нама произвести не само осећај слаткога или горкога, већ и осећај топлога или хладнога. Најзад, вреди напоменути да изрази којима се означују осећаји укуса, често добију преносно значење кад се употребе у вези са неким душевним стањем. Ми у обичном животу често говоримо о „горким часовима" или „слатким тренуцима", хотећи тиме да изразимо неко пријатно или непријатно душевно стање које нас је у овом или оном моменту обузимало. То свакако долази отуда што између тих осећаја укуса и дотичних душевних стања постоји извесна сличност. Та сличност налази се у покретима којима се изражавају обе врсте душевних

') Вснгас с1 Ма§епсНе, /.е^о/25 Ле Р8усћо1о§1е аррИдиее а I' еЛисаИоп , с. 187. □ росветни гласник, 6 и 7 св., 1924. 26