Просветни гласник

Просветни Гласник

хтедоше или не могоше да га схвате, томе треба узрок тражити једино у недостатку оног ужег патриотског осећања и оне прекаљене исправности којом се велики Шибенчанин руководио при оцењивању прилика у својој отаџбини и у Словенству. ,,51ауо зап§ие апсо а те даИе пе1 сиоге — изразује се у једном писму од 1850 год., упућеном некој руској дами — е 1е §1ог1е Ле11а цеп.1е в 1ауа с1е$тего, / (ат сотр1ап§о".') Тако је Томазео осећао; тако је он желео. Ако се ми, приморски Словени, са својом браћом италијанске културе данас слабо разумемо, то се дешава једино стога што се ми — као што згодно рече наш велики земљак — међусобно све то више отуђујемо, а отуђујемо се због тога што нас, услед читавог једног раставног процеса новог датума, не везују више оне крвне споне и симпатије које су тако силно проговарале из умника Томазеа, топлог поклоника наших расних особина и непристраног оцењивача наших скромних напора на пољу књижевности и културе. Никола Томазео, оПет велимо, као човек од пера и високи интелектуалац, припадао је на првом месту Италији; али је он љубио све потиштене народе на земљи. У тој љубави био му је ипак најближи народ из кога је и сам излетео: народ српски или хрватски. Јест, то је факт који се не да порећи, Он се својим далматинским именом дичио и своје словенско порекло у свакој прилици истицао, чему је најбоље сведочанство она његова дивна студија — апологија о народним песмама, коју бисмо — већ ради своје части и поноса — требали са пиететом превести и стално истицати као драгоцен докуменат наше националне питомости и нашег благородства. МАРКО ЦАР

ДЕЧЈА ЧУЛА (Крај) III. ЧУЛО УКУСА Значај. — Чуло укуса нема великог значаја за духовни живот човечји. Истина је да језиком сазнајемо извесна својства неких материја: ми говоримо о бљутавости, љутини, киселини, горчини, итд., и сви ти квалитети укуса, као осећаји, улазе у садржину наше свести и богате је. Само, мора се признати да је број материја и тела која се одликују својствима укуса, прилично ограничен у природи, а поред тога, и сами осећаји које те укусне материје у нама производе, не играју велику улогу у раду нашега ума.

') „И мени у срцу бије крв словенска, па зато и желим да се словенски род прослави, као што његове погрешке жалим". В. књигу /.а Ооппа, издање год. 1906, стр. 353.