Просветни гласник

Никола Томазео

399

народима одњихала много више великих л^уди, но себи самој". И право је казао, јер он исти, својим животом и радом, те речи најбоље потврђује. Томазео је — не да се порећи — по своме васпитању, по језику на ком је највише писао, по својим умним и естетичким симпатијама, по главним делима која је издао и личним жртвама које је у животу принео, био првенствено књижевник и научник италијански. Италија га зато с разлогом убраја међу своје највеће умнике и своје најбоље синове. Но колико год знаменита била његова књижевна и научна дела, она у нашим очима опет бледе пред сјајем његовог карактера. Овај човек је презирао части и достојанства, мрзио све одреда силеџије и ма које врсте шарлатане. Родом Словен, он се вољно жртвовао за слободу италијанског народа, као што је, у изгнанству, радио за слободу и напредак народа јелинског, и као што би главу заложио био за слободу и напредак целог људства. Ириморан силом прилика да учествује, пером у руци, у националном спору двојезичног становништва своје Далмације, он је то у главном учинио као мудар родољуб и политичар широких погледа. „Ја нисам — рећи ће у једном напису свом — страствен присталица ни једних ни других, а ваљда је сам Бог хтео те сам одгојен у Италији, да бих тако постао, ако и без својих заслуга, зачетник жељеног братимства. Словени не разумеју Италијана, а ови, охоли својим прастарим успоменама, лудо презиру Словене. Али презрени народи често држе у својим рукама кључеве будућности! Треба да се сложимо ради заједничке потребе и корисШи, ако већ нећемо из свести и љубави. Но без љубави се велика дела не стварају..." Ј ) Томазеу су, до душе, за време националне борбе у Далмацији, неки наши људи приговарали што ту борбу и сам није прихватио, уместо да своје перо посвети туђем народу и туђој култури. Тај приговор није сасвим без основа, али се то питање третирало сувише једнострано и, на неки начин, ломило преко колена. Нису довољно узммане у обзир опште културне прилике у Далмацији, у време Томазеове младости и његових студија. Те су прилике, међутим, одводиле странпутицом многе наше, иначе честите људе оног времена. Разлика је само у томе што су се многи од њих доцније, као зрели људи, свог народа сасвим одрицали, док је он, Томазео, свој завичај и свој народ увек љубио и сваком приликом у његову одбрану устајао. Љубав и слога међу једнокрвном, уметно разбраћеном браћом, била је постојана жеља и смер његових полемичких напрезања. Што његови земљаци, нарочито земљаци васпитани у духу италијанском, не

Ј ) В. Томазеово дело: п 5есопс1о ЕзШј. Књ . I, стр. 144.