Просветни гласник

Д е ч ј а чула

405

Ипак, има писаца који тврде да ово чуло није без икакве везе са умом. Они налазе да између органа за мирис и оне духовне способности која се у психологији зове фантазија, постоји тесан однос. „Извесно је - вели један од њих — да мирис од цвећа, на пример, буди грациозне и веселе идеје, а мирис од тамњана који гори у цркви, диспонира душу за мистичка сањарења". 1 ) Чуло мириса испада још као неко „фантазијско чуло". Русо га тако и зове — „чуло уображења". Али је очевидно да је овакво резоновање натегнуто и произвољно. Овде се чуло мириса и његови осећаји бркају са асоциацијом представа. Осећај од тамњана, на пример, асоциран је за представу о цркви, или за представу о извесним религијским обредима, и зато их и изазива. Кад не би било ове асоциације, која је чисто вештачка творевина, не би било ни односа између мириса и фантазије. Следствено, ми можемо представити себи народ који не зна за употребу тамњана у црквено-религијским ритусима, и код таквог народа никакав мирис од тамњана, ма колико јак био, не би био у стању да „диспонира душу за мистичка сањарења". Према томе, између чула мириса и фантазије не постоји никакав природан и узрочан однос. Много је већи значај чула мириса за животиње. Код неких животиња мирис игра ону улогу коју вид игра код човека: то је главно чуло којим се оне служе у свом жи.воту; то је њихово интелектуално чуло. Мрав, на пример, чулом мириса тражи храну, налази свој мравињак, сазнаје своје непријатеље. То исто важи и за пчеле. Познато је да пчелару лако полази за руком да два непријатељска роја пчела здружи у један, без сукоба и борбе, ако им претходно отупи чуло мириса димом или другим ароматичним материјама. О оштрини мириса коц пса и да не говоримо. 2. Психологија. — Докле смо код досадашњих чула могли утврдити врсте осећаја, дотле је разликовање врста осећаја код чула мириса немогућно. Осећаји мириса се не могу класификовати. Има их необично много. Било је психолога који су покушавали да их разврстају у поједине категорије, али сути покушаји остали безуспешни. Толико се ипак може поменути да их човек у обичном животу дели на пријатне и непријатне. Али и та подела је сасвим релативна: један исти мирис може једном лицу бити пријатан а другом непријатан. Због ове неодређености и многобројности мириса с једне стране, и због незнатне вредности осећаја мириса у духовном животу с друге стране, човек није имао потребу да се пашти око изналажења нарочитих термина којима ће да означи поједине мирисе. Насупрот осећајима укуса, које је човек обележио нарочитим именима, осећаји мириса добијају имена предмета од којих произлазе.

') Ј. Сагге е* К. идшег, ТгаИе с1е реск^оџе зсокиге, Рапз, 1920, с. 47.