Просветни гласник

406

Просветни Гласник

Да ли дете осећа мирис, и да ли разликује пријатан мирис од непријатног ? Ако у близини новорођенчета дејствује какав јак мирис, приметићемо да се дете мешкољи: почиње да трепће, да главу покреће, да се узнемирава, Ако је спавало, може да се пробуди. То је довољан знак да је оно према мирису осетљиво. Ускоро после рођења деца разликују пријатне мирисе од непријатних. Крајем прве године, то је разликовање још јасније. 0'но се огледа у неким изражајним покретима које мирис код њих производи. Тако, кад на њихов олфактивни орган дејствује непријатан мирис, она чине покрете да га удаље; на против, цвеће које мирише пријатно, приносе устима. Дојку која је намазана непријатним мирисом, не узимају у уста; млеко које има непријатан задах, одбијају од себе. Природно је да се, при овој употреби органа за мирис, показују прилично неспретним и неумешним. Мирис се, тако рећи, брка са укусом. Место да цвет који му се да у руку принесе носу, дете га трпа у уста. А кад га принесе носу, место да мирис увлачи кроз нос, оно кроз нос дува у њега. Са употребом органа за укус исти је случај. Ко се од нас није насмејао оном смешном и наивном призору детета које, хотећи да кашичицу јухе принесе устима, измаже добро цело лице пре него што нађе уста? Међутим, говорећи у опште, можемо рећи да је мирис код деце неразвијенији него код људи. То се види по томе што она често подносе и оне непријатне мирисе које одрасли не могу поднети. Није редак случај да нама деца приносе устима прљаве и смрдљиве ствари. Али и човеково чуло мириса не одликује се великом оштрином. Код животиња и дивљака мирис је развијенији него код културног човека. Узрок томе треба, по Ебингхаусу, тражити у томе што животиње које њушењем траже непрестано храну по земљи, много више вежбају своје чуло мириса него човек, који иде усправно и који свој орган за мирис употребљава само онда кад је мирисно испарење материје јако и кад мирисна супстанца дође у близину носа. 3. Педагогика. — Кад рђаво домаће васпитање допусти ученику да стекне коју ружну или штетну навику, онда је учитељ позван да исправи погрешку. Такве ружне и неуљудне навике дечје јесу, на пример, брисање носа нечистом руком, чачкање ноздрва прљавим прстима, итд. Орган мириса ваља чувати од јаке хладноће, прашине и љутих испарења. Јак мирис може да изазове главобољу. Шмркањем бурмута може да се отупи осетљивост носне слузокоже. Испирањем носа хладном водом предупређује се назеб. Навиком дисања кроз нос успешније се обезбеђују плућа од напада спољних микроба него дисањем кроз уста. То нарочито важи за ученике, који добар део времена морају да проводе по школским локалима сумњиве чистоте.