Просветни гласник

Дечја чула

401

У самој пак настави чуло мириса, као ни чуло укуса, нема онај значај који имају виша чула, Због тога о неком нарочитом развијању овога чула помоћу наставе не може бити озбиљног говора. Има, истина, извесних професија које подстичу изоштравање чула мириса, као што су, на пример, хемичарска и парфимеријска. Али о тим захтевима настава не мора да води рачуна. Извесни педагози налазе да би, шта више, било штетно кад би се развићу овога чула поклонила нарочита пажња. Јер јаче његово развиће, као и развиће чула укуса, могло би, по њима, фаворизирати развиће нижих телесних страсти, а с тим и омекшавање тела и духа. И без нарочите едукације, орган за мирис, онакав какав је у свом нормалном стању, сасвим је довољан за разумевање и опажање извесних својстава спољашњих ствари. Њиме сазнајемо материје које испаравају било пријатно било непријатно. То је довољно за нашу општу ориентацију у спољном свету. Природне науке су главни предмет који пружа прилике за ангажовање овога чула и за упознавање олфактивних осећаја. Те прилике учитељ треба да искоришћава. Права очигледна настава, као што је поменуто, не оперише само са оком и ухом, већ са свима чулима. 4. Медицина. — У унутрашњости носа понекада могу да се појаве већи или мањи израштаји, који не само отежавају дисање већ ометају и духовну активност. Деца и ученици који имају такве израсли у носу, по правилу су лења и непажљива. Вештом операцијом то се зло може отклонити на лак начин. Слузокожа носа може оболети услед запаљења. У таквом случају слуз се почне лучити обилато, ноздрве се запуше, мирис се не осећа, наступи главобол,а. Понекада се јаве и красте у носу заједно са гнојењем, услед којега се распростире смрад. Кожа око ноздрва поцрвени и постане осетљива. Орган за добијање осећаја мириса је јако нарушен, и лекарска помоћ је неопходна. V. ОПШТЕ ЧУЛО 1. Појам. — Пре него што бисмо прешли на проучавање овога чула, нужно је да омеђимо област коју оно обухвата. Ми смо још у детињству научили да човек има пет чула: као пего чуло, поред четири која смо напред поменули, сматра се „чуло пипања". Али шта треба управо разумети под чулом пипања? Орган овога чула јесте кожа. Помоћу коже ми добијамо осећаје: додира, топлоте, хладноће и бола. Али с тим осећајима не исцрпљује се целокупна сума осећаја коју човекова свест може да разликује. Ми имамо још и осећаје покрета, осећаје глади и жеђи, осећаје равнотеже, напора и др. Хоћемо ли и те осећаје урачунати у чуло пипања? У питању о разликовању осећаја код чула пипања постоје разнолика мишљења, која стварају велику конфузију. Док проучавају осећаје