Просветни гласник

410

Просветни Гласник

ствари у простору не би се могли потпуно схватити искључиво чулом вида: овоме чулу придружују се осећаји општег чула, који допуњују и појачавају осећаје вида. Јер општи осећаји, пре свега осећаји пипања, одликују се поузданошћу и јасношћу. Илузије ока корегирамо осећајима Додиривања: ако нам штап, замочен у воду, изгледа преломљен услед преламања сунчаних зракова, ми се пипањем уверавамо да је то само чулна обмана. Хватањем ствари дакле ми желимо да се уверимо о њиховој егзистенцији. Овај карактер сигурности осећаја покрета и додира толико је уочљив да се утицај његов пренео и на активност интелигенције. Наиме, ми употребљавамо изразе „схватање" и „схватити" да бисмо њима означили разумљивост, јасноћу и поуздано знање неке садржине. Очевидно је, међутим, да ови изрази воде своје порекло од општег чула. Ми од општег чула позајмљујемо један израз да бисмо њиме гтредставили један акт разума. Кад кажемо за једну ствар да је јасно „схватамо", тиме хоћемо казати „да нам је она тако јасна и сигурна као да је руком пипамо и хватамо". Осећаји општег чула играју још значајну улогу у формирању и развијању самосвести или представе „ја". Дете, као што се зна, у почетку нема јасну представу о својој личности: ми га видимо како своју ногу третира као туђу ствар, своје прсте меће у уста и сише као да нису његови, причињава само себи повреде и плаче, говори о себи у трећем лицу — једном речи брка себе са околним стварима. Преко осећаја општег чула — додира, притиска, бола и др. — оно се поступно научи да себе издвоји од тих околних ствари и да своје тело схвати као нешто различито од њих. У току живота та ће се представа све више развијати и разграњавати, али њено порекло остаће увек исто: њу су првобитно изазвали и створили осећаји, и то првенствено целисходни осећаји општег чула, нарочито кожни, мишићни и органски осећаји. Али опште чуло има ванредан значај тек за слепе. Код слепих, пипање и кретање игра ону улогу коју око игра код окатих: они читају, пишу, споразумевају се, живе, раде и крећу се једино благодарећи невероватној финоћи и необичној развијености осећаја пипања и покрета. Понекад чак ови несрећници успеју да поститну виши ступањ образовања и уметности. Тако, слепи Тиролац Клајнханс израдио је бисту цара Фрање Јосифа тако вешто да се она чува у Земаљском Му зе ЈУ у Инсбруку као истинско уметничко дело. Свакоме је познато како је глува, нема и слепа Американка Јелена Келер, -благодарећи само својим прстима и прстима своје учитељице Суливане, успела да прође кроз гимназију и университет и да напише аутобиографију, која је у своје време направила велику сенсацију 1 ). Тек овакве изванредне при-

') А. ! 1сг§е1:, Ргусћо1о^е, \\чеп, 1920. С. 27.