Просветни гласник

Дечја чула

409

преко којега добијају бар осећаје пипања. Код протозоа, на пример, цело тело представља орган за пипање. То значи да се живот једног организма може замислити без ока, ува, носа и језика, али се не може замислити без гкива које служи основним виталним функцијама, или које не би било осетљиво бар према дражима додира. У осталом, и ембриологија нам показује да човек у свом зачетку није ништа друго него ћелични организам од опне, протоплазме и једра — дакле опште основне супстанце —, из којега ће се у току развитка диференцирати остали органи. Осим овога, опште чуло нема један специалан орган, сконцентрисан на једном месту организма, као што је то случај код осталих чуда. Мишићи, кости, зглобови и жиле, преко којих се производе извесни осећаји, растурени су свуда по организму; кожа такође покрива целокупну површину нашега тела; крв струји у истини „од главе до пете"; плућа, црева и желудац су распоређени по целој шупљини организма. И кад знамо да сви ти органи служе за добијање извесних осећаја, није ли и то један разлог више да издвојимо једно опште чуло ? Најзад, сви осећаји општег чула су међу собом тако испреплетани и повезани, да се често не могу раставити и прецизирати. Тако су повезани међу собом, на пример, осећаји пипања са осећајима покрета, органски осећаји са осећајима топлоте, осећаји равнотеже са осећајима напора или покрета, итд. На тај начин један исти део ^нашега тела може да послужи као орган за разне осећаје — за осећаје додира, за осећаје бола, топлоте, хладноће, притиска, итд. Из свих ових разлога ми налазимо да је назив „опште чуло" оправдан. Ради лакшег проучавања ми бисмо могли осећаје општег чупа поделити у неколико група. Тако можемо разликовати: 1.) групу кожних осећаја (осећаји додира, мекоће, тврдоће, рапавости, глаткости, оштрине, округлине, тупости, топлоте, хладноће, бола и др.); 2.) групу миишћних осећаја (осећаји покрета, напора, притиска, тежине, положаја, грчења и др.); 3.) групу органских осећаја (осећаји глади, жеђи, засићености, малаксалости, свежине, умора, заптивања, језе, гађења, куцања срца, „ватре", жигања и др.); 4.) групу статичких осећаја (осећаји ориентације, равнотеже и др.). Пошто смо овако одредили појам чула, последњег чула које хоћемо да проучимо, да пређемо на значај и развитак његов код детета. 2. Значај. — Чуло које се са рођењем прво јавља, а са смрћу последње гаси, јесте опште чуло. Велики је његов значај како за телесни тако и за духовни живот човечји. Пре свега, пипањем ми сазнајемо врло важна својства ствари које нас окружују, као што су: облик, површина, величина, тежина, топлота, хладноћа, итд. Један велики део нашег знања о спољном свету проистиче из овога чула. Простор и