Просветни гласник

414

Просветни Гласник

имају склоништа у једном женском манастиру крај Ниша. И тако видимо да несрећници без очију, благодарећи својим осећајима пипања и кретања, постају и код нас продуктивни чланови друштва. Осећаје пипања не треба начелно одвајати од осећаја додира. Пипање је низ осећаја додира с којима се везују и осећаји покрета. Осећаји додира великог интенситета зову се друкчије и осећаји притиска или удара. Кад су осећаји притиска претерано јаки, зову се осећаји бола. Код неких назадних учитеља ови осећаји бола играју извесну улогу у настави као дисциплинско средство. Они налазе да се извесне погрешке ђачке могу сузбити ако се код ученика који греши произведу осећаји бола на један нечовечан начин. Ударање, клечање, вучење за уво, чупање за косу, шибање дланова или јагодица прстију, итд., имају за циљ да проузрокују код кривиа осећаје бола, који ће представљати одмазду за кривицу. Разуме се да је такав начин васпитања антикултурно средство, достојно дивљака, али недостојно цивилизованих људи. Осећаји топлоте и осећаји хладноће, ако су већег интенситета, непријатни су нам, и ми се трудимо да их отклонимо смањујући тај интенситет утопљавањем или хлађењем. Тражимо свуда, па и овде, осећаје умерене јачине. Заиста, истрајан рад могућан је само онда ако је кожа поштеђена непријатног утицаја од неумерених осећаја температуре. Отуда су ученици непажљиви у прегрејаној учионици; отуда је ђаку немогуће учити у хладној соби. Али ови осећаји су, као што смо поменули, релативни осећаји, и дете, ослањајући се на њих, може себе да навуче на зло: кад загрејано уђе у хладан простор, оно не осећа хладноћу, скине одело, и — назеб је ту. Зато се не треба слепо поверавати овим и сувише субјективним осећајима. Најбоље средство за предохрану од оваквих штетних изненађења јесте очвршћивање гела помоћу навикавања на хладноћу, уз одбацивање сваког претопљавања које омекшава организам. Осећаји покрета нам помажу да стекнемо гипкост и еластичност у разноликим радњама. Они се производе у настави цртања, гимнастике, писања, играња, свирања и ручног рада. У новијој педагогици се често и много говори о „школи рада". Та школа рада тежи да васпитаникову руку оспособи тако да постане моћно оруђе за изражавање. До сазнања треба долазити сопственим радом и кретањем, а не копирањем туђих идеја. Ручним пословањем-дакле стварају се и префињују осећаји пипања и покрета. Резултат таквог ручног и тактилног вежбања јесте Она техничка умешност и окретност руку и тела која од човека ствара вештака и уметника, трезвеног мислиоца и поузданог радника. Осећаји пипања и покрета — васпитање мора о томе да поведе озбиљног рачуна — могу бити извор једног убиственог омладинског порока. То је мастурбација. Овај порок има свој корен у пријатности