Просветни гласник

Дечја чула

413

бије дете кад се носи, љуља, кад му се води рука при показивању писања, итд. Што се тиче органских осећаја, они су и код детета, као и код одраслих, манифестација унутрашњег стања његова организма. Те осећаје дете изражава плачем (глад, жеђ, бол), или смешкањем, гукањем. играњем (ситост, свежина, здравље). Статичке осећаје дете у почетку нема. Они се вероватно јављају у доба кад дете прохода. 4. Педагогика. — Не дише човек само плућима већ и кожом. Кроз кожне поре врши се гасовита размена између крви и спољњег ваздуха: испарава се угљена киселина, вода и азот, а апсорбује се кисеоник. На тај начин, ако би се поре потпуно затвориле, наступило би угушивање као и кад би се дисање спречило. Према томе, чистота коже јесте животни захтев физичког васпитања. Значај тактилних осећаја у настави је велики. Напоменуто је већ да се извесна важна својства спољних ствари могу сазнати једино пипањем. Настава често пружа прилике за такво упознавање, и те прилике треба искоришћавати. Представа је у толико јаснија у колико већи број чула учествује при њеном стварању. Није довољно рећи, на пример, да је сумпор тврд или да је иловача мека; треба те предмете деци показати, и, још више нешто од тога, треба те предмете пружити деци у руке да би она сама осетила тврдоћу, мекоћу, тежину, гипкост, рапавост, итд. Таква би настава једино имала права на назив чулне наставе. Али пуну своју вредност и неизмеран значај свој добијају осећаји пипања — видели смо већ — тек код слепих. За свој недостатак осећаја вида слепи имају извесну компенсацију у развијености осећаја пипања. Од интереса је овде подсетити на наш завод за слепе који се налази у Земуну. Он је основан у афричкој Бизерти 1917 год. за време великог светског рата и српског избеглиштва у Африци, тако да је најпре био намењен ослепелим инвалидима, а доцније и ослепелој деци нашој. По свршетку рата, завод се премешта у Земун, где се и сада налази. Благодарећи најпре америчкој, а доцније и државној помоћи, ова установа је могла прибавити довољно средстава за образовање слепих. У заводу се уче занати: четкарски, опанчарски, плетарско-корпарски, трикотажа. Учи се и писање на машини, па и моделовање (израђивање рељефа и геометријских облика од гипса); затим свирање и певање. У ВгаШе-овој школи учи се читање и писање. Ту је и штампарија, где се штампају уџбеници и друге књиге за слепе. По свршетку четвртог разреда, слепи походе приватно и гимназију. На свршетку школовања полажу се испити. Излазећи из завода слепи добијају помоћи, која им даје могућности да предузму какав посао који ће иххранити хлебом. Слепе девојчице опет, по изласку из завода,