Просветни гласник

Дечја чула

417

којој и најмањи надражај мишића изазива одмах покрет. Тако, ако ее,, на пример, притисне мишић на леђима, горњи део тела се одмах искриви назад као гудало (опистотонус). Таква се појава може видети у летаргији. Најзад, понекад се осећаји покрета не могу изводити без осећаја бола. Типичан пример за то пружа нам реуматизам. При покретима се осећају оштре сенсације бола у зглобовима. И органски осећаји могу бити поремећени. Кад се дете налази у стању потпуног идиотизма, оно нема осећаја глади и жеђи, и не уме ни да сише. У неким абнормалним стањима духа, органски осећаји могу добити надмоћност која потпуно окупира свест, тако да болесно лице сву своју пажњу обрати тим својим виталним осећајима. Цео се живот своди на болесну бригу за здравље. Свака, макар и најневинија појава, тумачи се као израз болести која се помаља. Незнатна сенсација која се осети у стомаку, схвата се као неман рака, који води у гроб. И болесно лице пада у тешку сету. У извесним тренуцима органски осећаји постану тако јасни и пластични да болесник описује своје унутрашње органе као да их очима пред собом гледа (аутоскопија). Најзад, осећаји равнотеже или ориентације сасвим су поремећени у болести агорафобије. Она се састоји у страху немоћи за одржавање равнотеже. Кретање није слободно. Лице се грчевито држи за ограду или земљу, јер се боји да при ходу не падне или се не стрмоглави у провалију. Узрок оваквим осећајима стрмоглавице треба тражити у поремећају унутрашњег ува или мозга. Сви ови поремећаји су озбиљне природе. У лакшим случајевима интервенција стручног лекара може бити од помоћи. У тежим случајевима болесник је изгубљен за свагда. Д-Р ДРАГ. Ђ. ПЕТРОВИЋ

ЈЕДНА ПРИВАТНА ОСНОВНА ШКОЛА У СР5ИЈИ У ПРВОЈ ПОЛИ XIX СТОЛЕЋА (Крај) Речи су подељене на осам врста, а ове у две групе. У групу склањајемија долазе: имја, местоименије, глагол и причастије; у несклањајемија: наречије, предлог, сојуз и междометије. Имена се деле на сушчествителна, прилагателна и числителна, или по данашњој терминологији: на именице, придеве и бројеве. Сушчествително име може бити: собствено (нпр. Петрг>, Дунаи, Унгарија) или нарицателно (град, река). Код сушчествителних имена пази се на: вид, начертаније, род, число, падеж и склоненије. Вида су два: а) первообразни и б) производни. „Первообразнаја или коренаја реченија сут, јаже од иних словенских реченији не проиросветни глаоник , 6 и 7 св., 1924. 27