Просветни гласник

27*

Једна приватна основна школа у Србији у првој поли XIX столећа 419

мења се као скатмна (има наставак «), у осталим као 1шна. У множини, у 1., 4. и 5. пад. има наставак и (као ск /А тмна ), у 2. ђ, као 1и>на. Именица десница (стр. 56) у једнини има 1., 2., 3. и 4. пад. као и именица мушког рода по обрасцу, а 5. падеж је једнак 5-ом падежу речи скаткша . Цела је множина по обрасцу Јичм. Мрежа, луча, душа и иишча (које су стављене напоредо са именицом десница) неке падеже имају у једнини као 1и>на (1.и4.), а неке (све остале) као скаткша . Десница у множини мења се као именица мушког рода по обрасцу, а остале мрежа, луча, душа и иишча — имају мешовиту промену: извесне падеже као именица мушког рода (2., 3., 4., 6. и 7.,) а друге опет (1. и 5.) као женског рода у обрасцу. Има опет именица које се свршавају на а и а а пред њима стоји самогласник (нпр. скинТа и супдл); код тих је 2., 3. и 7. пад. једнине једнак, и има наставак и; исто су тако у множини једпаки 1., 4., 5. и 6. пад., и имају наставак и. У 5. пад. једнине имају наставах е, у 6. пад. једнине его, а у 2, пад. множине наставак Ш или еп. — У аномалије или неправилности долазе имена која немају множине, као: вериги, Аоинб1 итд. Слично важи и за остале три деклинације. Код прилагателних имена разликује се: вид, начертаније, род, падеж, число, усеченТе и уравненије. О виду, начертанију, роду, числу и падежу важе иста правила као и код имена. Усеченије прилагателних одговара садашњем неодређеном виду, нпр. од блапи — благг, од ншцш — ншцђ , итд. Како се врши промена усечених и неусечених придева, показано је на особитим обрасцима. Има три ступња поређења: (1) положителни степен, „веш, просто знаменујушчи, као свјати, благи итд."; (2) разсудителни, „веш, возвишчајему или умаљајему знаменејушчи, свјатшчи, и (3) превасходителни, „веш во височајшчем степени полагајушчи, као свјатМшТи". Неправилно се пореде: зли, горши, злејши; велики, болш или вјашшЈи, величајши, итд. Числителна имена значе број ствари, а могу бити: а) началнаја, која се добијају на питање колико, као један, два, три итд. 1) Један се мења по првом примеру прилагателних имена; даље, 2) за два, три; 3) 4—99; 4) сто, двеста; 5) триста, четириста итд.; 6) тисјача и две тисјачи; 7) три итд. тисјачи — постоје нарочити обрасци; 8) тма мења се по првом, а легеон „по второму склоненију сушчествителних имена". б) Чинителна, кад се траже на питање кои ? као перви, втори, десјати итд. Мењају се као придеви. — в) Самостојателна, као оба двоје, двоје, четворо итд. Мењају се на два начина. — г) Умножителнаја, на питање коликогуби или коликократи, као трогуби, десјатогуби, стократни итд. Они који се свршавају на нн мењају се као имена прилагателна — остали се не мењају.