Просветни гласник

422

Просветни Гласник

III. Немачки Језик. Директних података да су Милић и Арсо, Луњевичини синови, још у селу учили немачки језик, немам; али имам посредних разлога за то. Књига за немачки језик којом су се могли, још у доба основног школовања, служити, носи наслов: А В С ПШ кпјЈхЈса б1бУ02папја га роЈхЉи паго<1гић исбјбшсаћ и кга1је51уи 51ауоп1је. — А В С о<1ег Нашепиђисћкмп гит Оећгаисће с!ег На1Јопа1-бсћи1еп јп с1ет Кош'§геЈсће 51а\уоп1еп. Коб^е* ип§ећипс1еп 11 Кг. Е. М. — О^еп 1823. ОесЈгиск! т с!ег к5ш"§1. ип§. 1Јпјуег5ЈШ5-Висћ<ЈгикегеЈ. Књига је, види се, као и остали уџбеници, била повезана, али корице и празне стране између њих и наслова нису остале. Не види се, дакле, чија је књига и кад је набављена. Ја претпостављам да ће књига бити опет учитеља Лазе, или бар по његовом упуту купљена, јер ко би је други у селу или Брусници препоручити могао ? Луњевица, који је по трговачким пословима путовао често по Срему и Славонији, могао је појмити добро значај странога језика. То је једно. — Други разлог налазим у доцнијем школовању Луњевичине деце Милића и Арса. Прва већа школа од основне, основана је у Београду 15 октобра 1830 год., под именом Виша Школа у Београду. Новембра месеца 1833 год. она је пресељена у Крагујевац, и ту налазимо оба Луњевичина сина у „најмлађој класи" — у првом разреду по данашЊем 1 ). По наставном плану „Њемачко читање и писање обадвјема класама предавано"' 3 ). Кад је ова школа претворена у гимназију, Милића и Арсу налазимо у трећем разреду. Значи, један разред могли су прескочити као „превасходни" ученици 3 ). Ту много полажем на њихово раније учење немачког језика. Тек овако могу разумети да је Арса — млађи Луњевичин син — могао нове школске 1838/9 године бити уписан у новоме Лицеју. — После ових напомена, да се вратим на цитирани уџбеник. Ова је књига била нека врста Немачке Читанке. На првој и другој страни исписана су била сва мала и велика — писана и штампана — слова латиницом и готицом. На даљих 19 страна исписано је мноштво слогова и (доцније) речи раздељених на слогове. После тога долазе кратке поуке и приче, и то са два текса. На парној страни превод је, а на непарној немачки оригинални текст. Немачки је текст увек писан готицом. Колико се овај језик удаљавао и од данашњег књижевног језика и језика у Мразовићем Руководству — нарочито по своме правопису показаће најбоље овај један пример (са стр. 40):

х ) Мита Петровић, Финанције и установе Обновљене Србије до 1842 год. Београд, 1901 год. Стр. 800. 2 ) 1Ш., стр. 802. 3 ) В. стр. 809 цитираног дела.