Просветни гласник

Једна приватна основна школа у Србији у првој поли ХЈХ столећа 423

Рауао 1 Ргапјо Рауао ђјаћзће пеб1:а1ап 1 пегпаНјју ; Ргапјо рако с1ош1'зћ1јауао5е јез*; 1 па зуе рагаћзће. Је(1апри1: Иећ Рауао \г Уагозћа Кисћј, 1 га таћ'ш Сзазот опјт 181јш Ри1:ет Ргапјо <1ојс1е. Оп<За пајсЗе Ргапјо је<1ап Пр1 Рег8(:еп. Рп<3 5е1от 1ехаћ Рауао рос! јесЗгпт Оегуе1от, 1 зрауаћ. Ргапјо ргоћисћ пје^а, рпроујсћ пјети зуоји бпсћи. Опс1а Рауао о1:егћ зећј Осзј, 2№аћ, ј гесће; „буо§а Регб*епа 1 ја ћ1 пајИ то^ао, јег §а је ргауо 6ш ОозрбШп 12§ић10 којјзе затпот рпс! Уагозсћот 5а8'1:ас1е". 2абб1ћо §а с!ак1е 11 П18Г пазсћао ? ,,ос1§оуоп' Ргапјо" о гесће Рауао, 1:ко тоге па 8Уазћ1:о рагШ ! 2аИт Ргапјо ргјјауј, (За оп Регб(:еп пазћао јез1:, 1 с1оћЈ ос! опо§а; сзИ ћ1'абће, сЈезе! РопШлћ па Рок1оп. Вгјте ^езћкјћ Вп^аћ Ра^Нуоб! пат зћрага. Ро којој би т1о§1 Нри Зпсћи з1:екН. Цпсзта рак §еп!а <1ок 213ће 1 зрауа. М1о§1 зи ти Сбабј ргег Набпе осИекћ. Немачки пак оригинал гласи: Раи1 ипс! Ргапг. Раи1 шаг 1е1сћ±б1ппх§ ипс! ипасћ1:5ат; Ргапг аћег ЉсћЈе пасћ, ип<1 §аћ аи{ АНеб Асћ! ЕЈП51: §1П§ Раи1 аиб Јег 51:ас11 пасћ Наибе, ипс! ејпе ШеПе с1агаи{ кат Ргапг <1епбеЊеп Ше§. Ба Јапс! Ргапг ејпеп зсћопеп К јп §. Уог с1ет ОогЈе 1а§ Раи1 иШег е1пет Ваит ипс! зсћПеЈ. Ргапг \\'еск!е јћп ги1, ипс1 еггаћИе јћт зејп 01иск. Оа пећ зјсћ Раи1 с!Је Аи§еп, §аћп1:е, ипс! бргасћ : „Оеп ћШе 1'сћ Ппс1еп коппеп, <1епп §етбЗ ћа! Јћп с1ег Негг уег1огеп, с1ег тјг уог с1ег 51ас11: ће^е§пе1:е". „Шагит ћаз! с1и јћп тсћ(: 1ипс1еп"? ап1\уог1:е1:е Ргапг: „О" за2"1:е Раи1: „\^ег капп аи{ АНез АсМ §ећеп"! Ргапг тасћ!е с1 гаи! ћекапп!, сЈазз ег с1ег К шјј §е(ипс1еп ћаће, ипс! егсћЈеН: уоп ОетјепЈбеп, шеЈсћет ег ги2ећог1:е, гећп ОиИеп гит Оезсћепк. ОЈе АсМзаткеИ уегдааћг! уог уЈеЈет Киттег, 1Јпс1 1апс1 <1игсћ зје зет ОШск; Оег Тга§е 1гаит1:, ипс! ићегзјећ! 1Ш 5сћ1иттег, 5о тапсћеп 2ипз1ј§еп Аи§епћНск. Још је морала 6 ити предавана Наука Хришћанска и Рачун. И извесно је било и ручних књига за те предмете, До данас је сачуван само један Часловаџ. Он није цео. Недостају му предњи и задњи листови. С почетка нема: Предисловија, полуношница, начало јутрење све до последњег псалма: „Господи, услиши молитву моју". А при крају фале још: непорочни тропари за суботне и недељне дане. Часловац је подешен за школску потребу; ту су изложене молитве за посведневну употребу „чтеца". У десном углу, за једну осмину листова од целе књиге, мишеви су га јако изгризли; тако да се за 7 листова горња 2—3 реда не могу с краја прочитати. Књига је, изгледа, била повезана, па су корице изгубљене. Књигу је стално код себе држала пок. баба Ђурђија, читала и по њој се ориентисала у празницима и служби у цркви. Интересантно је најзад поменути да је на једној празнини испод текста забележено: „Поче учити Ђурђид Николе Милићевића 1834 год. месеца феруари". Читати и писати није знала кад је пошла за пок. Луњевицу. Учитељ јој је био њен пасторак Арса, кога је веома волела