Просветни гласник

424

ГТросветни ГласниК

и пазила. Он јој је књигу толико омилео да је доцније врло радо и много читала. Најомиљенија јој је — узгред буди речено — лектира била: дела Доситејева и приче Милована Видаковића. После ове напомене разумљиво је да је пок. Ђурђија полагала врло много на књигу и школу, коју је неко кратко време држала у у селу за своју децу, а узгред и за децу неколико угледних сеоских породица. Тој приватној школи посвећена је последња глава ових забележака. IV. По угледу на свога супруга, и жена му Ђурђија држала је неко време у селу учитеља за сина Илију и ћерку Лену. О том приватном, основном школовању, ево шта сам забележио по причању моје пок. матере: „Мајка је моја плаћала учитеља, хранила га и прала. Чини ми се да га је плаћала три талира месечно. Учитељ је становао у школи (у „малој кући"). Учио нас је часловцу, псалтиру, читању, писању, рачуну, црквеном певању и катихизису. Све књиге пок. Арсе из основне школе служиле су и нама. „Наш учитељ Милутин Обрадовић из Горње Шаторње — по невољи је био учитељ. Пре тога био је наредник у војсци, па је учествовао у буни кад су кнеза Михаила протеривали, те се с тога склонио у село. После тога отишао је у Вранетић и оженио се сестричином Жабарчевом. Наш му је Илија био девер. Доцније је постао чиновник — извршитељ. „Највећу је пажњу обраћао на писање и рачун. Ђака је било 7-8. Неки су били већ читави људи. Осим мене и Илије били су ђаци: Арсо Трифуновић, Мита и Рако Мандић, Теован Мишковић и Алексије Петковић. Сада је жив само Арсо Трифуновић. Учитељ је тукао ђаке. Мене истина није тукао, али кад окупи деветати пок. Илију, ја вриштим, вриштим! причала је мајка. Кад отиде гдегод, преслишавали су Рако и Мита. Мој брат Панта није учио у селу, већ га је мајка дала у Чачак, где је после годину дана био и Илија. Одатле је после обојицу послала у Крагујевац. После Мађарске Буне, сви смо се преселили у Крагујевац. Мени је тада било 13 година." У једном тефтеру нашао сам забелешку о истом учитељу Милутину, из које се види да је учио децу од 14 маја 1844 до Митров-дана 1845 год. Првих пет месеци служио је по 56 гроша месечно, а остатак (годину дана) по 60 гроша. 1916 год. п. с. ПАВЛОВИЋ.