Просветни гласник

432 Просветни Гласник

знаке, — у осталом лажне у сваком случају — где сугласници представљају један енглески глас, а самогласници један француски глас ? Ето докле дотерају одлични професори само зато што предају тако да се два језика пореде стално дотле док се не побркају. Ми никад нећемо покушати ту немогућу ствар којом се гласови — звуци представљају словима, а пошто је корисно привући пажњу ученикову, ми ћемо поступити овако. још од самога почетка ми ћемо пазити да се члан правилно изговара. Затим, једног дана ћемо исписати на школској табли, бирајући већ познате речи из речника, с леве стране серију речи које почињу сугласницима, а с десне стране речи које почињу самогласницима. Затим ћемо наредити да се изговарају речи с десне стране, и то с чланом, а после тога с леве стране, и најзад алтернативно. И најзад, кад се ученик не буде више варао, ми ћемо формулисати правило. Онда ће бити сасвим непотребно записивати правило у свеску. Оно је већ научено, и то научено друкчије него да га је дете учило из свеске. И заиста, знати узима у методи коју препоручујемо сасвим друго значење; оно значи нешто друго и више него што је значило у старој граматичкој методи; знати сада представља „ефективно знање", а ми и хоћемо да се граматика у томе смислу зна. Још само две примедбе поводом коњугација. Треба се добро чувати и не давати деци да се вежбају само у презенсу индикатива. Незгодна је настава само у питањима и у одговорима. „Шта је ово?... Шта видите тамо ?... — Шта ради ова личност на слици ?... итд. Умешан професор стараће се да свакодневно у разговор уводи и друга глаголска времена, и наредиће да се она употребљавају и у домаћим задацима. С друге стране, препоручујем професорима немачког језика да својим ученицима кажу ти. То је заиста најефикаснији начин да се фамилиаризирају са једнимод најтежих облика коњугација, и који је код наших суседа стално у употреби. То питање, које су већ многи професори усвојили, неће наићи код ученика, па чак и код најстаријих, ни на какве тешкоће. Ако се покажу може бити мање осетљиви према том граматичком педагошком разлогу, који сам мало час навео, они ће бар знати: да у Немачкој професор тика своје ученике. И још и тај мали факат допринеће да се у нашим раздредима одржи она вештачка атмосфера о којој сам говорио у неколико махова. Најзад, граматичка настава може сама по себи дати изврсно вежбање у језику — допринети од своје стране да се детету даду способности и навике које имају тако капиталну важност. Треба истраживати сваку прилику да ученици говоре о предметима у којима мисао готово нема да се вежба, који сами собом пружају неку врсту механике и који доводе до честог понављања. То је корист рачунских операција. Ми не можемо деци предавати аритметику, ми чак немамо ни