Просветни гласник

434 Просветни Гласник

Отаџбина, Истина), један за трговину и занате (Трговачко-Занатлијски Гласник), 1 за нзродно просвећивање (Просвета), 1 за књижевност (Босанска Вила), 1 за духовне потребе (Српски Свештеник) и 1 званични орган корпорације ( Вјесник). Почетком рата обуставиле су власти све те листове сем Истине и Вјесника. Истина је у брзо престала сама од себе, а Вјесник је систиран своје излажење на неко време. Ослобођење су затекла само два листа: Вјесник и Добротвор. Муслимани Први лист код муслимана изишао је 12 септембра 1884 године. То је био Ватан (Домовина), лист за просвећивање у најширем значењу. Лист је штампан на турском језику. У објави која је издата пред излазак листа, и у којој се образлаже потреба таквог листа, каже се да на турском језику излази зато „што многи домаћи мухамеданци не знају читати модерна слова". Излазио је у Сарајеву, једном недељно, под уредништвом Мехмеда Хулусија и Ибрах. Башагића, од 1884 до 1897. Излазио је дакле пуних 14 година. То је био и политички, туркофилски лист, наклоњен босанској влади. Босанска је влада настојала на све начине да привуче себи незадовољне домаће елементе, особито муслимане и православне. Она се разним средствима служила да постигне свој циљ. Један је од тих средстава била и јавна реч. Зато је гледала да преко новина делује на те елементе, пропагирајући међу њима своје идеје и помирљивост са новим стањем. Осим тога настојала је да што више раздвоји те незадовољне елементе, сејући мржњу између православних и муслимана. Такав један лист покренула је Влада преко Јусуфбега Филиповића; лист се звао Бошњак. Бошњак је почео излазити 1891 године у Сарајеву једном недељно. У политици је заступао назоре босанске владе, пропагирајући помирљивост са новим стањем и латиницу као народно писмо. Да би одвојио и муслимане од осталих, измислио је неку босанску народност. Наравно, то је ишло у прилог систему и рађено по интенцијама режима. Излазио је све до 1910 године. Као замена и наставак Ватана покренут је Рехбер (Путоказ), опет на турском језику. Излазио је у Сарајеву од 1898—1900 године, једном недељно. 1902 године повели су муслимани своју аутономну борбу, која је трајала до пролећа 1909 године. Аутономна борба и владина акција да је омете створили су међу муслиманима расцеп, који се одразивао у свим манифестацијама јавног живота, па и у публицистичком. Народ се поделио у главном на две групе: на владиновце („мехкише", „прдектере") и опозицију. Та подела повукла је за собом и разилажење у погледу симпатија овом или оном племену. Владиновци су симпатизовали са Хрватима, а опозиција са Србима. Као органи опозиције ја-