Просветни гласник

Оцене и Прикази

443

номне психологије". Психологија је „део науке о животу или биологије", која се разликује од других наука једино у томе што испитује духовне, а не физичке животне појаве. Према томе, вели даље Рибо, она не може бити део филозофије, не може бити у исто време и искуствена и спекулативна наука, и подложна и неподложна верификацији. На супрот традиционалном плану досадашњих ручних књига психологије који је оправдан дидактичким разлозима, план у овој колекцији монографија је еластичнији. „Слика духовног живота иде овде од простог ка сложеном." У првој свесци, Лаланд, у уводу, говори о објектима и методама психологије. У првој књизи, у којој се износе претходна знања за студију психологије, Рабо изучава човека у животињској серији; Лапик тежину мозга и интелигенцију; Лаплоа нам даје општу, а Турнеј специалну анатомију и физиологију нервног система; Валон решава биолошки проблем свести. Друга књига је посвећена студији елемената менталног живота: Дима и Пјерон говоре о надражају и покрету, Бурдон о сенсацијама, Бара и Дигас о ефективним стањима, Бара о представама (сликама), Мајер о психолошком надражењу и секрецијама. У трећој књизи о сеисомоторним асоциацијама, Дима и Клапаред говоре о ориентацији и равнотежи, Дима о експресији емоција и смеху и сузама, Бара о језику. У четвртој књизи о општим формама организације, Пјерон испитује навику и памћење, Дањон и Дима асоциацију идеја, Револ д'Алон пажњу и Пјер Жане психолошки напон и његова колебања. — После сваког одељка је дата информативна библиографија, која служи као најбољи вођ за дубље самостално изучавање психолошких проблема који се претресају. При обрађивању питања употребљене су најпогодније методе, „од интроспекције до психологије у лабораторији и патолошке психологије". Може се рећи да ова, прва, свеска приказује садашњи ступањ развитка горе наведених делова психолошке науке. Ипак, рад није без основне филозофске интенције, а садржи (напр. у глави о афективним стањима) консеквенце ко|е су подложне дискусији. Као што Рибо наглашава, основна концепција ове психологије је биолошка; а то је филозофско схватање које је за многе једино тачно. Осећа се моћан утицај Рибоа. Жорж Дима, по речима Ебршаз-а, могао је својим списима дати важан прилог општем психолошком делу само на тај начин што је следовао методи свог великог учитеља и инспирисао се његовим учењима. Књига у великој мери задовољава потребу за објективно израђеном психолошком енциклопедијом, и у исто време представља леп пример заједничког организованог рада, без кога нема интенсивног културног напредовања.

СЛОБОДАН ПОПОВИЋ