Просветни гласник

444

Просветни Гласник

Извесишн на народнип ешнографски Музен вђ Софил. Недавно је изишла из штампе III и IV свеска часописа Известил на народнил ешнографски Музеч вђ Софил, који издаје повремено Етнографски Музеј у Софији. Између осталих интересантних етнографских радова који се налазе у тим свескама заинтересовао ме је нарочито рад Г. Ст. Л. Костова: ПариШЂ като накитв. Тема обрађена у овоме чланку веома је интересантна и поучна. Г. Костов почиње од прастарих времена, са накитом морских шкољака, доцније метала, и иде до данашњег дана, где се за накит употребљавала разна монета. Поред описа износи и \4 слика разних нискосника, капа, сокаја, ђердана, који су се у Бугарској носили, и на неким местима још и данас носе. Г. Кастов вели да се тај накит крашењем шкољкицама јавио још у I веку после Христа, и да је распрострањен од Индијског Океана до Северног Мора; и да се, и у балканским преисторијским гробовима, налазио такав накит. Износи неколико слика разних нискосника украшених таквим шкољкицама који су ношени у селу Мламолово, Дупнишко, у Костендилу и Јарлову, у Самокову. Сви ти накити опомињу на накит примитивних америчких и африканских племена. Интересантан је један ђердан који је украшен старим сребрним бугарским новцем цара Ивана Шишмана, из чега писац закључује да је тај ђердан из времена цара Шишмана, пошто се у оно време много употребљавао новац као украс. Новац као накит имао је двојаког значаја: прво, показивао је богатство, а друго, украс. У старије доба носило се и у нашем народу веома много сребрног накита на капама женским, подбрадницима и ђерданима. Данас се новац као накит виђа само на ђерданима, а ређе на капама. Нарочито златан новац радо и много се сада носи као ђердан по Војводини и другим крајевима. Данашњи дукат заменио је некадашњу малу морску шкољкицу, која се у оно прастаро време исто толико ценила и као украс носила на капама и ђерданима. У Етнографском Музеју у Београду има неколико женских капа — сокаја из Македоније, које су малим белим морским шкољкицама и ђинђувама украшене. Капе сребрним новцем богато кићене носиле су се у Средачкој | Жупи у облику шлема, у Мачви, околини Београда, Тимоку, Крајини. Смиљевци (младине капе), такође сребрним новцем украшене, ношене су по Шумадији и Морави. Културним напретком изобичајене су те тешке и непрактичне капе, од којих су се многе младе жене, носећи их у топле летње дане, поразболевале. Чим су те капе нанизане сребрним новцем ишчезле у народу, почели су се и остали аљетци брзо губити, тако да данас само у музејима можемо посматрати некадашњу лепу старинску ношњу. НИКОЛА ЗЕГА