Просветни гласник

Т. Г. М А С А Р И К — УТИСЦИ 0 ЊЕГОВОЈ ЛИЧНОСТИ И ЊЕГОВА ИДЕОЛОГИЈА Као што је познато, грчки филозоф Платон; у своме спису о држави и о друштву, одабрао је филозофе за владаре. Чешки народ је избором Томаша Масарика за председника републике остварио Платонов идеал. Хладних зимских дана 1918, Праг се спремао да дочека Масарика. Пријатељи су му отпутовали на сусрет. Свет из унутрашњости појурио је .у Праг. Не треба да кажем како је цео рад око дочека био изврсно организован. Свако је имао одређено место. Девојке у лепој, живописној ношњи разних чешких и словачких крајева испуниле су огроман простор предмузејом, дајући јединствену слику шареног, живог венца. Соколи, грађанство, народ, заставе, све је изгледало у свечано притајеној радости. Око подне отишла сам у Парламенат; желела сам не само да видим него и да чујем великог човека, филозофа и пријатеља нашега народа. Око два сата сала је била препуна: посланици, публика, страни делегати, новинари. Привидна стрпљивост, а стварна нестрпљивост, огледала се на свима. Сви су очекивали њега, све душе желеле су њега. Око четири и по зачусмо споља зврјање аутомобила окићених венцима и заставицама, видесмо како чешки војници одадоше почаст, и за неколико тренутака посред свечане тишине ушао је Масарик. Витак, прав као свећа, и ако је био професор и имао тада већ око 70 година, са филозофским погледом. Црте, држање, одавали су несаломљиву вољу и свест о њој, осећало се да зна шта треба и како треба чинити. Цело време је стајао; глас му је био тих, уморан, али сигуран. На столици, при састанку са својим старим пријатељима, заплакао се; у Парламенту је био миран, достојанствен. Говорио је кратко, прешао одмах на рад, и утврдио саслушање страних делегација. Када смо изашли, са кеја Влтаве видео се осветљен двор и тамна шиљаста сенка цркве светог Вита. Размишљала сам о прошлости и прооветни гласник, 6 и 7 св., 1924. 21