Просветни гласник

326

Просветни Гласник

зуме зато што је могао да говори. Није човек измудрео језик зато што је он социално биће. Има много животиња које су социална бића и које зато ипак немају језика (ако реч „језик" нећемо да употребимо у фигуративном, тј. нечистом смислу). Пре ће бити да је обратно: да је човек постао свестан своје социалне улоге захваљујући језику. Истина да ни ово последње не одговара потпуно спољним чињеницама. Јер да човек није живео у друштву, да, дакле, није имао потребе да се споразумева, јасно је да никад не би могао да дође до језика: располагао би само неартикулисаним гласовима. Ствар је у томе што наша мисао воли да се креће у антитезама, док антитеза у спољном свету нема. Кад се питамо шта је претходило чему: да ли језик потреби споразумевања или потреба споразумевања језику, ми грешимо у оба случаја, То је као кад би се питали шта је било пре: кокошка или јаје? Ми грешимо када језик и потребу споразумевања стављамо у међусобни каузални однос. Јер су и језик и потреба споразумевања само последице једне и исте латентне способности која је човеку дата: способности да говори, Да та способност човеку није урођена, никакве потребе не би биле у стању да у њему изазову језик. Зато још Хумболт 1 ) каже да језик, стварно, не може да се научи; њега човек може само да „пробуди" у души својој. Ту своју дату способност да говори, човек је употребио и употреблзава је у практичном циљу споразумевања. Начин тог споразумевања, међутим, у разним језицима различит је. Јер сваки језик има своју граматику, тј. своје специфичне законе. Ти закони нису оно исто што су закони у природним наукама. Код ових човек може да говори о законима у правом смислу те речи. Језички закон, међутим, има смисао примљеног обичаја. Али то не значи да човек о тим обичајима не мора да води рачуна. На против, он с језиком не може да поступа као са неутралним, безвољним средствима; да мора да се покори његовом закону, — ако, тј., неће да не буде нерузумљив. Отуда долази да разни језици условљавају различит начин изражавања, па, према томе, и различит начин мишљења. Нашу реченицу на пр.: „Узш књигу која је у црвеном завоју на столу у мојој соби", Кинез 2 ) ће превести: „Иди у моју собу, на столу, у црвеном завоју, књига, узми и донеси." Његова мисао, другим реј ) ШЛће]т уоп НитђоШ: Окег (11е УегзсМеАепћеИ (1ез тепзсћИсћеп Зргасћдапез ипА тгеп ЕтДизз аиј А1е ^е1з11^е ЕпШкИип^ Аез Мепсћеп^езМесМз у жеговим одабраним делима, издатиад од ТћеосЈог Каррз1ет-а, ВегНп, Вогп§гаћег, без године (вероватно 1917), сгр. 181. — Види и стр. 172, 197, 205. 2 ) Оеогцез ЗоиПе: Е$ш зиг 1а 1Шега1иге сћто1$е. Рапз, 1912, стр. 28.