Просветни гласник

Језик као културна вредност

327

чима, не почиње са закључком као код нас, већ верно репродукује природан ток догађаја о коме се говори. На супрот културном кинеском народу, изражавају се опет Волофи, 1 ) једно црначко племе из Средње Африке, сасвим друкчије. Једна њихова бајка почиње овим речима: „Један дан лептир, овај леп, њему ништа равно, лебђаше изнад једног цвета", што на наш језик преведено гласи: „Један леп лептир, коме није било равна, лебђаше једног дана изнад једног цвета". Карактеристика наведене реченице састоји се у томе што атрибут субјекта није разрешен у споредној реченици као код нас, већ се као такав уврштава у главну, што значи да се мисао овде наслања само на главне појмове и да њима само овлаш придодаје детаљнија одређења. Различит начин мишљења у појединим језицима, пак, не огледа се само у различитом склопу њихових реченица, него већ и у појединим речима њиховим. Тако ће грчку реч угј Римљанин да преведе са (егга, Немац са Егс1е, ми са земља; стварно, међутим, ове речи као такве немају никакве везе једна с другом. Основно значење њихово потпуно је различито, јер оне означавају по све различите особине земљине. Грк је својим начивом означио особину плодности (угј, уа1а = сЛе Еггеи^епп, тј. она која из себе производи); 2 ) Римљанин особину сувоће (вероватно на супрот мору; гегга је истог корена као и кнтеге^ сушити); -) Немац особину да може да се обрађује (Егс1е припада индоевропском корену „аг" као и наше „орати"); 2 ) Словен особину да је ниска, тј. да лежи под ногама (земља је истог корена као и латинско ћштшб и ћигтпПб). 2 ) Означавајући разне особине земљине, ове речи изазивају у човеку различите представе, — бар с почетка, док се основно значење њихово није заборавило. Све именице свих језика означавају с почетка једну одређену особину извесног предмета, и зато се, каже Дарместетер, 3 ) егимолошко истраживање и састоји у томе да се пронађу те особине. Али ако се код именица махом заборавило њихово основно значење, то код предлога није могло да буде.

') ШПће1т Шипс11: Уб1кегрзусћо1о^1е: В1е Зргасће, 1е1р2Ј§, 1911/12, св. II, стр. 347. — Сличне примере Вунт износи и у другим својим делима, на пр. у његовој ЕтЈићгипј? 1п Ли РзућоЊ^е, 1_ејр21§, 1920, стр. 89. 2 ) ШипсИ: с. св. II, стр. 509. — Роре: Опесћ1зсћ-с1еи1всће5 НапАмбНегкисћ, Вгаип5сћ\уе1§, 1914. — РпеЈпсћ К1и^е: Е1уто1о§18сћез ШНег&исћ с1ег с1еи1зсћеп Зргасће. ЗЦабзћип?, 1915. — А 1 о1б Ша1с1е: 1аи1п1зсћез е1уто1о§гзсћез \\/бг1ег\)исћ, НеЈсЈеЉег^, 1910. 3 ) Агзепе ОагтезМег: Ап г1е с1ез то1з. Рапз, 1913, стр. 40 сл.