Просветни гласник

328

Просветни Гласник

У разним језицима употребљавају се разни предлози на разне начине. И у тој различитој употреби огледа се различитост људских представа. Из последњег разлога причињава нам, поред конструкције реченице, употреба предлога највише мука кад изучавамо један стран језик: по тој нашој употреби види се одмах да ли смо и колико смо продрли у дух његов. Тако ми кажемо: „ићи по улици" или „бити на улици". Слично и Немац: ,, аи / <Јег 51ха55е §ећеп". Француз и Енглез, међутим, употребљавају други предлог. Први вели: „тагсћег с1ап$ 1а гие", други: „1о ша1к т 1ће зћее*". Ми и Немци, дакле, имамо представу да смо на нечему, Француз и Енглез да су у нечему. Вероватно је да се овде огледа разлика између некадањег сеоског и варошког живота. У улици, на име, може да се осећа само онај кога и сједне и с друге стране уоквирују куће, на улици само онај код кога тог „уоквирења" нема. Доказ је за то да и Француз и Енглез употребљавају предлог „на" кад је реч о друму.- „зиг 1а гои!е" и „о/г 1ће тоасГ'. У питању овде, дакле, нису само различите речи, него и различите представе. Владати једним језиком зато не значи само владати његовим речима, него одомаћити се потпуно са његовим представама и његовим начином мишљења. ф Ми кажемо, — да бих примеру из физичког живота додао пример * из психичког, — „растати се са неким", Француз: „зе зерагег с1е ^ие1ди'ип". Ми имамо представу растајања које почиње: кад су оба субјекта која се растају још заједно; Француз има представу растанка који је извршен: кад су се оба субјекта одвојили један од другог. Те су се представе тако дубоко укорениле да „растати се од неког" не би звучало српски, као што „зе зерагег ачес ^ие^ип" не би звучало француски: били би неразумљиви. Драстично то показује други један пример. „Оборена су два аероплана на пет", писао је један наш ђак, — избеглица у Француској, — својим родитељима за време рата. Он је од речи до речи превео француску реченицу: „с1еих аегор1апез зиг ст^ оп!: е*е аћаШлб", у место да предлог зиг у овом случају преведе са „од". Човек, другим речима, не говори само онако како мисли, него и мисли онако како говори. Језик његов не зависи само од његове мисли, него и његова мисао зависи од језика на коме мисли. Пошто се човек, још од раног детињства, махом навикао да мисли само на један начин, пошто је он свој унутрашњи живот, тако рећи, стилизовао махом само у једном правцу, то је врло редак случај да он може савршено да говори два или више језика. Практично, он ће се увек моћи споразумети на разним језицима, али ће се махом врло