Просветни гласник

језик као културна вреднскт

329

брзо моћи опазити који му је од тих језика „матерњи", а који није; с којим се од њих одомаћио, а који му служи само као практично средство. Из истог ће разлога оним људима којима језик није ништа друго до практично средство, — као на пр. разним хотелским портирима, „научити" стране језике бити сразмерно лако, док ће то теже пасти онима за које језик представља једну „душевну стилизацију": они не могу лако да прелазе из једног језика на други, јер то прелажење за њих значи прелажење из једног стила у други, из једног система у други, из једне целине у другу, из једног, како вели Хумболт, 1 ) погледа на свет у други. Као свуда, тако се и овде екстреми додирују: у разним језицима моћи ће да се крећу с подједнаком лакоћом и онај који не живи својим сопственим душевним животом, онај који према животу нема никакав одређен став, и онај који је у стању да посматра свет са разних гледишта: и душевно богаљ и душевно богат. Или, како то Фослер," 2 ) мало грубо, каже: само велики уметници схватиће теоријски дух једног језика, док ће практични дух његов схватити и последња будала исто онако или можда још боље него највећи мислилац. Разни језици су тако као разни алати. Све их је човек створио. Али пошто их је створио, он мора да се покори њиховом закону, јер им је функција тачно одређена: са рендетом не може да се кује, нити Цса чекићем да се рендише. И језик је створио човек; па га употребљава као што употребљава и материалне алате: у циљу олакшања своје практичне егзистенције, што ће овде рећи: у циљу споразумевања са осталим људима. Али разни језици не доспевају до тог циља на један исти, него на разне начине, јер сваки од њих поседује своју сопствену карактеристику, своја правила, која, истина, нису апсолутна и вечна, али која су историјски условљена, која сад, дакле, представљају дата факта, и која зато ни у ком случају не могу да се негирају. Разни језици, према томе, не играју једну чисту практичну улогу, јер сваки од њих решава оптти практични задатак у једном нарочитом облику. А то значи да језик не игра само једну непосредну и практичну, него и једну посредну формалну улогу : сваки језик претпоставља један нарочити начин мишљења, садржи дакле у себи увек скицу једне одређене културу. У разним језицима манифестује се, дакле, увек један по све различити дух. То се већ види донекле и у појединим речима. Сваки језик поседује извесне речи које се не могу превести на други. То је случај

] ) Нитво1с11:: с. стр. 196.

2 ) Каг1 Уозз1ег: Ргапкгекћв КиНиг ш 5р1е§е1 5 ешег 5ргасћеп*1»1ск1ип%. НејДе1ђег§, 1921, стр. 119.