Просветни гласник

330

Просветни Гласник

на пр. са француским сМс и социеГ, са енглеским сотЉгГ и вркеп, са немачким Оетт и IVећтиГ, са турским севдах итд. (Овамо спада и оно стереотипно „дођи сутра" наших административних људи, са свим оним ужасом које та реч изазива у молиоцу.) Нису, међутим, непреводљиве само поједине речи разних језика, него су непреводљиви и сами језици као целина. То најбоље знају сами преводиоци, хоћу да кажем: добри преводиоци. Они знају да преводити не значи само преводити речи, него преводити дух, ставити један начин изражавања и мишљења на место другог, транспоног-ати са једних координата на друге. Зато превод и не може никад да нас уведе у дух страног језика: ако је рђав, он нам не каже ништа, он је неразумљив и одбија нас; ако је добар, у њему се манифестује само дух нашег сопственог језика. Дух једног народа и језик његов тако су тесно скопчани један с другим, каже Хумболт, 1 ) да би човек, ако познаје један од њих, могао други да изведе из њега: „Језик је, тако рећи, спољна појава духа народа". Језици су само зато различити што је различит дух народа који га говори. Разни језици, тако, не стоје на једној и истој равни, у њиховом различитом склопу манифестује се различит начин мишљења, различит дух. Разни језици представљају зато чишаву једну скалу различитих културних ступњева, разлачитих културних вредности, различитих изгледа и облика културе: оно што може да се постигне једним језиком не може да се постигне другим. Ту разноврсност улога појединих језика сваки од нас јасно осећа. Јер иначе не би могли да категоришемо језике по смислу њиховом, него би морали да их идентификујемо. Ако, нпр., кажемо да се смисао италијанског језика састоји у томе да се на њему пева, смисао француског да се њиме говори у салону, смисао енглеског да се њиме заповеда, смисао немачког да се њиме говори у породици или томе слично, онда ће таква наша оцена, истина, бити по све импресионистичка, тј. имаће само тренутне и индивидуалне, никако трајне и опште вредности. Оно пак што је у таквој оцени од опште и трајне вредности, то је сам акт оцењивања: ми њиме јасно исказујемо своје уверење да смисао појединих језика није увек један и исти, него да је у сваком случају увек различит; да су разни језици манифестаиије различито конструисаних духова, различито стилизованих душа. А да је то уверење тачно, да се у разним језицима заиста обелодањује различит начин мишљења, ми смо једном кратком аналиаом покушали да покажемо.

х ) Нишћо1с31: с. стр., 183 сл.