Просветни гласник

342 Просветни Гласник , ^ _ риле извесне традиције у ортографији и граматици, створиле су се тз. КапгкЈзргасћеп, које нико није говорио, али који су све више улазили у општу административну употребу. Разуме се да су у том погледу биле најмеродавније царске канцеларије. Важна је била по развитак немачког језика чињеница што је у доба његовог унифицирања царску круну носила луксембуршка кућа. Престоница ове био је Праг, а у Чешкој су се сукобљавали горњесаксонски и аустријски диалекти. Из елемената једног и другог произашао је језик прашке канцеларије, који је задржан и доцније кад је власт прешла на Хабзбурговце као званичан административан језик 1 ). Царска канцеларија је, са своје стране, као што је потпуно природно, утицала и на канцеларије осталих владара. Једна од најважнијих од ових последњих била је курсаксонска. Она је с почетка писала средњо-немачким диалектом, али се постепено скоро изједначила са царском'). Лутер је за подлогу свог језика узео свесно ђ језик царске и саксонске канцеларије. Он се није служио просто на просто својим рођеним северо-западно-тирингшким диалектом, који се говорио у Ајслебену, његовом родном месту, и у Мансфелду, месту где је он провео детињство, а још мање ниско-немачким, који се онда говорио у Витембергу 3 ). Лутеров језик састављен је у главном из горње и средње немачких елемената 4 ). Материално узевши, дакле, Лутер не даје ништа ново: он се само користи већ постојећим покретом. Па ипак је дело његово по све оригинално, слично делу уметника који узима грађу тамо где је нађе, али јој затим удара свој сопствени жиг. Лутерова је заслуга што је новоствореном вештачком језику улио животну снагу. Ево како. Акта разних канцеларија читао је сразмерно мали број људи; ствари које је писао Лутер међутим интересовале су подједнако свакога, јер се ту радило о најдубљим питањима човечанства. Реч је о Лутеровом преводу Библије. И пре Лутера постојали су немачки преводи Библије. Али су ти преводи били, прво, рђави. А рђав превод постиже супротно дејство од оног које жели. Сем тога они су били често диалектични, тако да није могао да их разуме свако. Тиме што је Лутер превео Библију са оригинала, а не са латинске вулгате, као што се то дотле радило, он је постигао већу тачност; тиме што је употребио један компромисни језик, он је постигао да га

х ) Већа§е1: с. I., стр. 52 сл.

2 ) Већа§е1: ОезсШсШе с1ег Аеи1$сћеп Зргасће. 51газзћиг8, 1916, стр. 73.

3 ) Усћ1епћег§ег: с. I., стр. 103 сл.

4 ) Шејзе: с. стр. 18.