Просветни гласник

Свети Сава и Доситеј Обрадовић

345

Сава је у раном детињству био срећнији од малога Доситеја: њему су родитељи дуго живели и у великој милости изливали своју најтоплију љубав над мезимчетом својим, јер им га „Бог даде преко наде". Доситеј је рано остао сироче, без оца и мајке, и живео је код једнога свога тетка, са својом малом сестром коју је неизмерно волео. Пре но што ће ући у историју, Сава је био принц, а Доситеј шегрт. У жељи да се посвете, обојица беже у манастир. И тако, у историју обојица смирено улазе као млади монаси, у дугој црној ризи, кротко, са топлим молитвама на уснама и божанском љубављу у срцу. И један и други повлаче се у дубоку манастирску тишину, посте, мучесвоје тело и читају свете књиге. О њима се надалеко говори; прост свет их већ сматра за свеце и доводи им болеснике на исцел>ење. Срећом, тај светачки занос неће дуго трајати ни код једног ни код другог. Уместо да се посвете, они ће уложити све своје силе да се просвете учењем. Обојица путују по Истоку, где су се чували остатци старих цивилизација, где су цветале разне филозофске школе. Сава је у Св. Гори нашао све што је требало ондашњем културном човеку, јер је Св. Гора у Средњем Веку била врло важан научно-књижевни центар византијске цивилизације. Светогорски манастири били су и велике школе у којима су, проповедали најученији хришћански калуђери. Сава је дакле у Св. Гори добио све знање свога времена. Доситеј међутим тамо није могао наћи све знање свога времена; он ће то знање потражити и наћи у грађанским књигама и школама, у разним земљама Европе, по којој је дуго путовао. Слични у младићском добу, Сава и Доситеј имаће сличности и у својим зрелим годинама. Обогаће н великим знањем, Сава долази у своју отаџбину да живи и ради у њој. То исто чини и Доситеј. Обојица воле свој народ, желе му добра и напретка; обојица га поуча вају и хоће да га просвеге својим знањем. Сава заснива српску архиепископију, уређује манастире и~цркве и уз њих отвара школе. Путујући по народу, поучава народ паметнијем, цедкшходнијем раду на њиви, у кући, у радионици. Доситеј ' такође учи свој народ писмености, а кроз њу и оним умним идејама о животу и о раду које је он из књига или код великих културних народа научио. И Доситеј подиже школе, велике и мале, и у њима васпитава омладину. Обојица су врло често и дуго путовали и на тим путовањима стекли различита знања и искуства, па су могли своме народу послужити за различите потребе. Сава је био државник и дипломата: помагао је саветима свога брата краља Стевана Првовенчаног и као посланик преговарао са многим непријатељима државе. Доситеј је такође био и државник и дипломата: