Просветни гласник

346

Просветни Гласник

и он је својим богатим искуством и знањем помагао тадашње управљаче младе државе српске, и ишао као посланик Карађорђеве Србије. Сава је био први архиепископ српски у неманићској држави; Доситеј је био први министар просвете нове Србије. Сава је створио српску православну цркву, која још и данас живи; Доситеј је створио модерну српску школу, која и данас живи и развија се у његовом духу. И Сава и Доситеј јесу велики књижевници. Обојица су писали просто, природно, разумљиво. Обојица су имали у изобиљу ону дивну речитост срца, речитост која узбуђује и убеђује. У основној идеји идеалистичан, у појединостима њихов је књижеван рад, као и цео културан рад њихов, био чисто практичан. Они су радили за народ. Са највећом љубављу обојица су својим савременицима давали најбоље савете здравога рузума, увек мислећи на будућност народа. „Идућ' учи, у векове гледа", пише на Доситијевом споменику у Београду.- исто то би се могло написати и на свима иконама Св. Саве. Обојица су стално пред очима имали идеал морално савршеног човека у слободној народној држави, и целог века радили су на томе да га остваре. Доситеј је за нову просвету оно што је Св. Сава био за стару. Они су обојица били духовни препородитељи нашега нароДа, творци његове просвете и књижевности. Свети Сава и Доситеј, најзад, били су од оних људи који стварају идеале читавих поколења и остају као путовође целог једног народа. * То су сличности које се запажају у животу, раду и идејама Св. Саве и Доситеја. Има, међутим, и доста разлика међу њима. И то је сасвим природно. Св. Сава је чедо свога времена, израз своје историјске и друштвене, средњовековне средине и културе; Доситеј је такође представник свога доба, производ друге средине и других, модерних схватања живота. II Не треба заборавити да је Св. Сава творац и организатор српске православне цркве; то је његово главно и најважније дело. А то значи много, врло много; јер је тада црква била водиља цивилизације. Црква као тело, тј. црквена организација у Средњем Веку, имала је огроман културно-историјски значај, несравњено већи него што га има данас, У целој Европи у оно доба црква је стварала и неговала све културне вредности .• веру, књижевност, уметност, науку. У средњевековној цркви сачували су нам се остаци великих умних и уметничких тековина Старога Века. Духовници су били први истраживачи и тумачи цивилизација старе Јеладе и старога Рима. У Средњем Веку, — а то је врло важно, — црква је имала најбоље унутрашње уређење, зато су се др-